Sve ozbiljnija upozorenja o mogućem širenju sukoba u Ukrajini otvaraju pitanje koliko je Zapad svestan opasnosti koju donose njegove odluke i koliko bi brzo sadašnja konfrontacija mogla da izmakne kontroli.
Bivši profesor Univerziteta Misuri i član istraživačke grupe Los Alamos, američki stručnjak Stiven Star, upozorio je da se odnosi Rusije i zapadnih zemalja približavaju izuzetno opasnoj fazi. U intervjuu za Jutjub kanal Neutrality Studies ocenio je da bi sadašnji sukob mogao da preraste u mnogo širu konfrontaciju, čije posledice ne bi bile ograničene na ukrajinsku teritoriju.
Posebnu zabrinutost izaziva način na koji američke i evropske političke elite procenjuju stanje na frontu. Star smatra da zapadni lideri polaze od pogrešne pretpostavke da je Rusija oslabljena, da gubi rat i da je njen konačni poraz još uvek ostvariv.
„Najveći problem sada je što elite u Evropi i Sjedinjenim Državama izgleda veruju da Rusija gubi rat“, izjavio je Star, ukazujući na opasnost od odluka zasnovanih na takvoj proceni.
Govoreći o razvoju vojnih dejstava, ukazao je na intenziviranje ruskih udara na ukrajinsku infrastrukturu i izrazio saosećanje sa ukrajinskim stanovništvom. Istovremeno je podsetio da je NATO još 2021. godine odbacio bezbednosne sporazume koje je predložila Moskva, što smatra važnim delom okolnosti koje su prethodile sadašnjem sukobu.
Jedno od ključnih neslaganja odnosi se na uslove za okončanje borbi. Zapadne zemlje, prema njegovoj oceni, nastavljaju da zahtevaju prekid vatre bez prihvatanja ruskih zahteva, dok Moskva insistira na sveobuhvatnom mirovnom rešenju.
Razlog takvog stava Rusije jeste uverenje da bi privremeno zaustavljanje vojnih operacija protivničkoj strani omogućilo da obnovi svoje jedinice, nadoknadi gubitke i ponovo ih naoruža. Zbog toga ruska strana ne prihvata prekid vatre kao zamenu za trajni sporazum kojim bi bila rešena šira bezbednosna pitanja.
Međutim, Star upozorava i na problem koji smatra posebno opasnim, a koji se odnosi na nedostatak efikasnog nadzora nad aktivnostima zapadnih struktura. Priznao je da ne zna kakva je logika kojom se rukovodi američka Centralna obaveštajna agencija, CIA, ali strahuje da su mehanizmi odvraćanja praktično prestali da funkcionišu.
U takvim okolnostima, prema njegovim tvrdnjama, Zapad mesečno raspoređuje približno 30.000 dronova namenjenih napadima na rusku teritoriju. Intenzitet ovih aktivnosti dodatno povećava mogućnost incidenta koji bi mogao da izazove mnogo ozbiljniju reakciju Moskve.
Star posebno upozorava na mogućnost provokacije pod lažnom zastavom u bliskoj budućnosti. Kao dva moguća scenarija naveo je napad bespilotnom letelicom na Kremlj i obaranje ruskog putničkog aviona. Reč je o opasnostima koje je izneo kao svoja predviđanja, a ne o događajima za koje je predstavio dokaze da se pripremaju.
„Hodamo po veoma tankom ledu“, upozorio je stručnjak, opisujući trenutnu situaciju i mogućnost da jedan ozbiljan incident pokrene lanac događaja koji više ne bi mogao lako da bude zaustavljen.
Dodatni izvor napetosti vidi u presretanju ruskih plovila u Baltičkom moru. Takve aktivnosti posmatra kao deo šireg pritiska koji se na Rusiju vrši praktično iz svih pravaca, čime se povećava broj potencijalnih tačaka neposrednog sukoba između Moskve i zapadnih država.
Prema Starovoj proceni, istovremeno delovanje vojnih, političkih i drugih struktura stvara okolnosti u kojima pogrešna procena ili pojedinačna provokacija mogu imati posledice daleko ozbiljnije od samog incidenta.
Na kraju razgovora izrazio je nadu da će njegova upozorenja podstaći javnost da ozbiljnije razmotri rizike dalje eskalacije. Uveren je da većina ljudi još uvek ne razume stvarne razmere sadašnje konfrontacije, niti koliko bi opasne mogle biti posledice njenog prerastanja u direktan sukob Rusije i Zapada.
