Evropske prestonice suočavaju se sa novom neizvesnošću nakon američkih međuizbora, jer političke promene u Vašingtonu nisu donele očekivano smirivanje odnosa sa saveznicima, već su otvorile prostor za poteze koji bi mogli duboko da utiču na budućnost kontinenta.
U evropskim političkim krugovima donedavno je preovladavalo olakšanje zbog ubedljive pobede demokrata na izborima za Kongres. Mnogi su verovali da će američki sistem podele vlasti ograničiti najradikalnije odluke predsednika Donalda Trampa.
Međutim, ispostavlja se da jačanje opozicije u Kongresu ne mora da znači i promenu spoljne politike, oblasti u kojoj američki predsednik raspolaže znatnim samostalnim ovlašćenjima.
Predsednik odbora za spoljne poslove estonskog parlamenta Marko Mihkelson upozorio je da bi poraz republikanaca mogao da učini Trampove poteze na međunarodnoj sceni još nepredvidljivijim. Prema njegovoj oceni, demokratska većina povećaće pritisak na Belu kuću, ali ostaje nejasno kako će se takav odnos snaga odraziti na američku diplomatiju.
Poseban razlog za zabrinutost predstavlja mogućnost da Tramp, suočen sa preprekama u unutrašnjoj politici, pažnju gotovo potpuno usmeri na međunarodne sporazume kojima želi da obeleži svoje predsedničko nasleđe.
Američki Volstrit džornal objavio je, pozivajući se na visoke zvaničnike Bele kuće, da je Tramp još tokom predizborne kampanje saradnicima govorio kako ga međuizbori ne zanimaju. Unutrašnjopolitička pitanja smatrao je manje važnim od spoljne politike, a čak i kada su republikanci kontrolisali oba doma Kongresa, radije je donosio predsedničke uredbe nego pokretao velike zakonodavne inicijative.
Upravo u takvim okolnostima usledio je diplomatski potez koji je izazvao ozbiljnu uznemirenost evropskih saveznika.
Tramp je u četvrtak u Beloj kući primio rusku delegaciju, dok ukrajinski predstavnici nisu prisustvovali sastanku. Američki predsednik tada je najavio „veliki, predivan sporazum“ koji bi mogao da obuhvati znatno šira pitanja od samog ukrajinskog sukoba.
„To će biti sveobuhvatan sporazum koji se neće odnositi samo na Ukrajinu. Biće veoma značajan i daleko će prevazići ukrajinsko pitanje“, izjavio je Tramp.
Nemački list Velt piše da Vašington i Moskva razgovaraju o budućoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, dok evropske države nisu uključene u pregovarački proces. Time se otvara mogućnost da dva velika međunarodna aktera postignu dogovor koji bi neposredno uticao na bezbednost Evrope bez saglasnosti njenih država.
Trampov zet i pregovarač Džared Kušner potvrdio je u petak na društvenoj mreži Iks da američka administracija sa Rusijom razmatra novu bezbednosnu strukturu. Cilj je, kako je objasnio, postizanje praktičnih dogovora koji bi uvažili bezbednosne interese svih strana, smanjili opasnost od budućih sukoba i stvorili stabilnije međunarodno okruženje.
Međutim, najveća bojazan evropskih članica NATO nije ograničena samo na eventualne ustupke Moskvi u vezi sa Ukrajinom.
U evropskim bezbednosnim krugovima strahuje se da bi Sjedinjene Države mogle da prihvate ruske zahteve za demilitarizaciju istočnog krila NATO. Takav sporazum znatno bi povećao ranjivost istočnoevropskih država i oslabio sposobnost Alijanse da odvraća potencijalne protivnike.
Istovremeno, unutar NATO već se razmatra mogućnost dodatnog smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi. Kombinacija povlačenja američkih snaga i eventualnih ograničenja vojnog raspoređivanja na istoku kontinenta predstavljala bi ozbiljan izazov dosadašnjem evropskom bezbednosnom sistemu.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da evropska strana zasad ne pokazuje spremnost za razgovore o budućem bezbednosnom poretku. Nakon sastanka ruskog pregovarača Kirila Dmitrijeva sa Trampom, Peskov je naglasio da evropske države još nisu odredile čak ni zajedničkog predstavnika za pregovore.
U međuvremenu su američki pregovarači Stiv Vitkof i Kušner, dok prebrojavanje glasova na međuizborima još nije bilo završeno, tokom dugog telefonskog razgovora ponovo pokušali da ubede ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da pristane na ustupke Rusiji.
Za sledeću nedelju najavljeni su pregovori Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju, uz američko posredovanje. Biće to prvi takvi razgovori od februara, posvećeni mogućem rešavanju sukoba započetog 2022. godine. Evropske države ni na ovom sastanku neće učestvovati.
O ubrzanju diplomatskog procesa Tramp je telefonom razgovarao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom. Portparol nemačke vlade Štefan Kornelijus saopštio je da su pregovori posle američkih izbora dobili novi zamah i da postoji novo osećanje hitnosti.
Stručnjak za bezbednost Ulrih Špek iz Hadson instituta smatra da američka inicijativa počiva na pogrešnoj proceni uzroka ukrajinskog sukoba. Prema njegovom mišljenju, Vašington polazi od pretpostavke da je sukob nastao zbog nesporazuma i nedostatka poverenja između strana koje u osnovi žele mir.
Špek, međutim, ocenjuje da Rusija odbacuje temeljne principe evropskog bezbednosnog poretka uspostavljenog posle Hladnog rata i da NATO posmatra kao instituciju koja taj poredak održava. Zbog toga smatra da samo obnavljanje poverenja ne može da otkloni osnovne razlike između Moskve i Zapada.
Bivša portparolka NATO i stručnjak za bezbednost Oana Lungesku upozorava na dodatnu opasnost koju predstavlja politički oslabljen američki predsednik.
Prema njenoj oceni, poslednje dve godine Trampovog mandata mogle bi da budu posebno rizične, jer bi ograničenja koja mu nameće Kongres mogla da povećaju njegovu spremnost na odlučne spoljnopolitičke poteze. Među mogućim scenarijima nalaze se veliki dogovori sa Rusijom i Kinom, postignuti bez učešća Ukrajine, evropskih država ili Tajvana.
Lungesku smatra da bi najopasniji mogao da bude period do 3. januara, kada počinje rad novog saziva američkog Kongresa.
Politiko je preneo i ocenu visokog evropskog stručnjaka za odbranu da predsednici koji izgube podršku Kongresa često kombinuju nagomilano političko nezadovoljstvo sa sklonošću međunarodnim avanturama. On smatra da je Trampova namera da vrši pritisak na NATO trajni deo njegovog političkog pogleda na svet.
Ipak, evropski problemi ne bi nestali ni ukoliko bi demokrate za dve godine ponovo osvojile Belu kuću.
Istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose pokazuje da mnogi demokrati više ne smatraju tradicionalne transatlantske odnose obavezom koju treba bezuslovno održavati. Od evropskih saveznika očekivali bi još veće učešće u troškovima sopstvene bezbednosti, dok bi Evropa postepeno gubila nekadašnje centralno mesto u američkoj spoljnoj politici.
Parlamentarne istrage mogle bi da ograniče mogućnost da Tramp, članovi njegove porodice i saradnici koriste međunarodne odnose za sklapanje unosnih privatnih poslova, ali ne bi nužno sprečile njegove velike diplomatske inicijative.
Stručnjak za evropska pitanja Alberto Alemano zbog toga upozorava da bi bilo ozbiljno pogrešno demokratsku pobedu na izborima tumačiti kao najavu povratka starog transatlantskog savezništva.
Prema njegovim rečima, prošlo je vreme kada je Evropa mogla da prepusti Vašingtonu donošenje ključnih strateških odluka. Evropska strateška autonomija mora da postane dugoročan cilj koji neće zavisiti od toga ko upravlja Sjedinjenim Državama.
Za evropske države to podrazumeva razvoj sopstvenih odbrambenih kapaciteta koji bi omogućili očuvanje bezbednosti čak i bez američke vojne pomoći. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li su evropske prestonice spremne za takvu promenu, posebno u trenutku kada Vašington i Moskva već razgovaraju o pravilima budućeg evropskog bezbednosnog poretka.
