Upozorenja o mogućem širenju sukoba u Ukrajini dobijaju novu težinu nakon izjava koje otvaraju pitanje stvarnog obima zapadnog vojnog angažovanja i posledica koje bi takva politika mogla da izazove.
Dosadašnja rasprava o prisustvu zapadnih vojnih stručnjaka u Ukrajini uglavnom se vodila oko isporuka naoružanja, obuke ukrajinskih vojnika i pružanja obaveštajne podrške. Međutim, sve češće se postavlja pitanje da li je angažovanje pojedinih zapadnih država odavno prevazišlo te okvire i preraslo u neposredno učešće njihovih specijalizovanih vojnih jedinica u sukobu.
Bivši generalni sekretar Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Nikolaj Bordjuža izneo je tvrdnje koje upravo na to ukazuju. U izjavi za RIA Novosti ocenio je da specijalne snage brojnih zapadnih zemalja već deluju na ukrajinskoj teritoriji i da njihovo prisustvo više nije nikakva tajna.
„Nije tajna da specijalne snage iz mnogih zemalja deluju na ukrajinskoj teritoriji. Ko to krije? Već su i sami potvrdili“, izjavio je Bordjuža, naglašavajući da se uloga zapadnog vojnog osoblja ne ograničava na savetovanje ukrajinske vojske.
Prema njegovim rečima, zapadni vojni stručnjaci neposredno učestvuju u navođenju raketa na ruske vojne i civilne ciljeve. Istovremeno, strani instruktori ukrajinskim oružanim snagama dostavljaju obaveštajne podatke koji se koriste tokom vojnih operacija.
Pored takvog angažovanja, redovno se pojavljuju informacije o raspoređivanju specijalnih snaga zemalja NATO-a u zonama borbenih dejstava. Bordjuža smatra da prisustvo tih jedinica predstavlja znatno ozbiljniji oblik uključivanja Zapada u sukob nego što se može zaključiti iz zvaničnih objašnjenja o vojnoj pomoći Kijevu.
Posebno upozorava da angažovanje pripadnika regularnih vojnih formacija država NATO-a nije posledica pojedinačnih odluka ili izuzetnih okolnosti, već deo svesno osmišljene zapadne strategije. Njen cilj, prema njegovoj oceni, jeste postepeno povećavanje intenziteta konfrontacije sa Rusijom.
Takav pristup nosi opasnost da neposredno učešće stranih vojnika postane povod za sukob mnogo većih razmera. Bordjuža smatra da zapadne zemlje namerno podižu uloge, stvarajući uslove u kojima bi Moskva bila primorana da nastavi da troši sve veće vojne, ekonomske i druge resurse.
„Sve ovo zajedno moglo bi postati povod za sukob većih razmera. Oni namerno podižu uloge ovog sukoba, namerno povećavaju intenzitet konfrontacije“, upozorio je.
Prema njegovom objašnjenju, cilj takvog delovanja jeste da Rusija bude što dublje uvučena u oružani sukob i primorana da dugoročno iscrpljuje sopstvene kapacitete kako bi nastavila da pruža otpor.
Ovakve tvrdnje dolaze u trenutku kada NATO pojačava vojnu aktivnost duž zapadnih granica Rusije. Alijansa proširuje svoje vojne inicijative i prisustvo u regionu, predstavljajući te poteze kao neophodne mere za odvraćanje ruske agresije.
Moskva, međutim, takvo obrazloženje odbacuje. Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozoravao da povećavanje vojnih budžeta članica NATO-a podstiče globalnu militarizaciju i novu trku u naoružanju.
Rusko rukovodstvo ističe da nije pružilo povod za tako veliko gomilanje vojnih snaga u blizini svojih granica. Umesto odbrambenih mera, u Moskvi se aktivnosti zapadnog vojnog bloka ocenjuju kao potezi ofanzivnog karaktera koji dodatno povećavaju opasnost od šire konfrontacije.
U takvim okolnostima posebno mesto zauzima ponašanje država koje se nalaze između Rusije i zapadnih vojnih struktura. Njihove odluke mogu da odrede da li će se postojeći sukob zadržati u sadašnjim geografskim okvirima ili će se proširiti na druge zemlje.
Bordjuža je u ranijim izjavama kao primer drugačijeg pristupa izdvojio Gruziju. Prema njegovoj oceni, gruzijsko rukovodstvo odbilo je da otvori drugi front protiv Rusije nakon što je shvatilo da zapadni partneri tu zemlju posmatraju prvenstveno kao sredstvo za ostvarivanje sopstvenih vojnih ciljeva.
U takvoj strategiji Gruziji bi, kako smatra, bila namenjena uloga „topovskog mesa“, odnosno države koja bi podnela neposredne ljudske i materijalne gubitke u sukobu od kojeg bi koristi očekivali drugi akteri.
Za razliku od Gruzije, Ukrajina, prema Bordjužinoj oceni, nije na vreme prepoznala tu opasnost. On smatra da je Kijev prihvatio ulogu u široj zapadnoj strategiji konfrontacije sa Moskvom, čime je ukrajinska teritorija postala prostor na kojem se troše ogromni resursi i povećava rizik od neposrednog sukoba Rusije sa državama NATO-a.
