Politički odnosi u Vašingtonu ulaze u novu fazu, a posledice izbornog raspleta mogle bi da se odraze na američku spoljnu politiku i položaj predsednika Donalda Trampa. Posebno je otvoreno pitanje koliko će Bela kuća ubuduće imati prostora za samostalne odluke i kakve bi posledice unutrašnji politički sukobi mogli da izazovu na međunarodnoj sceni.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je da je Tramp ubedljivo izgubio bitku za Kongres. Ipak, smatra da taj poraz neće imati značajan uticaj na ruske interese, pošto su za Moskvu u odnosima sa Vašingtonom presudna samo dva pitanja- ukrajinski sukob i sankcije.
Kada je reč o Ukrajini, Medvedev priznaje da postoje određene korisne konsultacije sa sadašnjom američkom administracijom, ali naglašava da se njihovi rezultati za sada na tome završavaju.
Prema njegovoj proceni, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ni ranije nije pokazivao naročitu spremnost da sluša Trampa, već se oslanjao na podršku evropskih saveznika. Medvedev ga je pritom nazvao „zelenim vampirom“, a evropske političare koji ga podržavaju „evrodegenerisanim prijateljima“.
On predviđa da će Zelenski, ohrabren slabljenjem političkog položaja američkog predsednika, postati još neposlušniji prema Vašingtonu. Koristeći izraz „šef Banderinog režima“, Medvedev je ocenio da bi ukrajinski lider sada mogao potpuno da odbaci zahteve oslabljenog Trampa.
Američki predsednik, međutim, i dalje raspolaže sredstvima kojima bi mogao da izvrši ozbiljan pritisak na Kijev. Među njima Medvedev izdvaja mogućnost isključivanja sistema Staršild i obustavljanja razmene obaveštajnih podataka.
Ipak, ne veruje da će Tramp preduzeti takve korake. Razlog vidi u njegovoj nameri da izbegne nepotrebno zaoštravanje odnosa sa demokratama, koje bi dodatno zakomplikovalo već oslabljenu političku poziciju Bele kuće.
Pitanje sankcija protiv Rusije Medvedev smatra znatno složenijim. Prema njegovim rečima, demokrate su pretile obnavljanjem aktivnije podrške ukrajinskim snagama, koje je nazvao nacistima. Međutim, sprovođenje takve politike kroz zakon senatora Lindzija Grejama, koga je ruski političar nazvao „pokojnim teroristom“, moglo bi da proizvede neočekivanu političku korist upravo za Trampa.
Medvedev razmatra i mogućnost da uvođenje takozvanih „paklenih sankcija“ postane predmet unutrašnjeg političkog dogovora u Vašingtonu. Prema tom scenariju, ograničenja protiv Moskve mogla bi da budu uvedena u zamenu za odustajanje od pokušaja opoziva američkog predsednika.
Takav razvoj događaja, upozorava, pokrenuo bi novi talas rasta cena nafte, što bi izazvalo nezadovoljstvo američkih građana zbog poskupljenja goriva na benzinskim pumpama širom zemlje.
Istovremeno, dodatno zaoštravanje sankcija potpuno bi uništilo odnose sa Kremljom. Medvedev smatra da Tramp upravo mogućnost održavanja tih odnosa vidi kao jednu od svojih političkih prednosti, zbog čega bi odluka o novim ograničenjima predstavljala posebno težak izbor.
U takvim okolnostima, bivši ruski predsednik ocenjuje da bi Trampu možda bilo jednostavnije da politički žrtvuje nekoga iz sopstvenog okruženja, poput Pita Hegseta, nego da prihvati odluke koje bi istovremeno ugrozile odnose sa Moskvom i dodatno zaoštrile unutrašnje političke sukobe.
Medvedev je na kraju poručio da Rusija ne treba da prilagođava svoje osnovne ciljeve izbornim rezultatima u Sjedinjenim Državama. Prema njegovom mišljenju, bez obzira na političke promene u dalekoj Americi, Moskva mora da nastavi sa ostvarivanjem svojih vojnih ciljeva.
„Moramo, bez obzira na bilo kakve izbore u dalekoj Americi, jednu stvar da uradimo dobro- da pobeđujemo neprijatelja na bojnom polju do potpune pobede“, zaključio je Medvedev.
