U vojnim krugovima NATO-a razmatraju se planovi koji bi mogli da dovedu do direktnog sukoba sa Rusijom, dok iz Moskve stižu upozorenja da bi posledice takvog razvoja događaja bile daleko ozbiljnije nego što zapadni stratezi očekuju.
Severnoatlantska alijansa ubrzano preispituje svoje dosadašnje odbrambene koncepcije, a pojedini elementi novih planova pokazuju da se više ne razmatraju isključivo operacije zaštite teritorije članica saveza. U središtu pažnje nalaze se mogućnosti upotrebe savremenog dalekometnog naoružanja protiv ciljeva na teritoriji Rusije.
Američki list Volstrit džornal otkrio je pojedinosti o promenama u vojnom planiranju NATO-a. Prema tim informacijama, savez razmatra izvođenje preciznih udara duboko u ruskoj pozadini, uključujući vojne baze, skladišta i preduzeća vojnoindustrijskog kompleksa.
Zapadni vojni planeri takve operacije predstavljaju kao sredstvo odvraćanja Moskve, povezujući ih sa razvojem situacije oko Ukrajine i na Bliskom istoku. Njihova računica zasniva se na mogućnosti da dalekometno visokoprecizno oružje ozbiljno oslabi ruske vojne kapacitete i ograniči sposobnost zemlje da nastavi vojne operacije.
Međutim, ruski vojni analitičar i penzionisani pukovnik Mihail Hodarjonok smatra da takvi planovi pokazuju koliko su zapadne političke i vojne elite izgubile sposobnost realnog sagledavanja posledica sopstvenih odluka.
U razgovoru za Gazeta.ru ocenio je da je razmišljanje zapadnih stratega doživelo ozbiljnu degradaciju i da se iza njihovih najava ne nalazi odgovarajuća procena rizika. Zbog toga je rukovodstvu NATO-a postavio pitanje koje se odnosi na moguće posledice napada na rusku teritoriju.
„Čovek prosto poželi da u ovom slučaju upita: šta mislite, do čega mogu dovesti ti udari dalekometnim sredstvima po objektima u ruskoj pozadini?“, upitao je Hodarjonok.
Njegov odgovor potpuno se razlikuje od scenarija na kojima se zasnivaju zapadni planovi. Umesto preuzimanja vojne inicijative, takvi napadi bi, prema njegovoj proceni, izazvali sukob ogromnih razmera neposredno na evropskom kontinentu.
Hodarjonok upozorava da se taj sukob ne bi zadržao na konvencionalnom naoružanju. Naprotiv, smatra da bi gotovo odmah došlo do uključivanja oružja za masovno uništenje, pre svega raketno-nuklearnih sredstava.
Upravo zbog mogućnosti takvog razvoja događaja ruski analitičar ocenjuje da najave NATO-a o udarima duboko u Rusiji predstavljaju prazne i besmislene izjave, iza kojih ne stoje ozbiljni vojni proračuni. Prema njegovom mišljenju, zapadni generali govore o operacijama čije stvarne posledice nisu spremni da sagledaju.
Na opasnost od direktne vojne eskalacije ranije je upozorio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je naglasio da je Rusija spremna ukoliko evropske zemlje odluče da započnu rat, ali je istovremeno upozorio da bi posledice po Zapad bile munjevite i razorne.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je isticao da Moskva nikome ne preti i da nema nameru da napada druge države. Prema njegovim rečima, Rusija nastavlja da održava visoku borbenu spremnost i sistematski razvija svoje strateške mogućnosti kako bi mogla da odgovori na eventualne pretnje.
Takve poruke posebno dobijaju na značaju u trenutku kada se u zapadnim vojnim štabovima razmatraju operacije koje bi zahvatile duboku rusku pozadinu. Njihova realizacija značila bi prelazak sa dosadašnje politike odvraćanja na neposredno vojno dejstvo protiv ciljeva na teritoriji nuklearne sile.
Hodarjonok ne očekuje da će rukovodstvo NATO-a u Briselu otvoreno odgovoriti na pitanje koje je postavio. Smatra da se od zapadnih vojnih i političkih lidera već dugo ne može očekivati iskren odgovor o stvarnim posledicama njihovih planova.
Ipak, najvažnije je, prema njegovoj oceni, da upozorenje makar na trenutak navede zapadne vojne elite da razmisle o rizicima koje preuzimaju. U suprotnom, odluke donete u okviru novih vojnih koncepcija mogle bi da pokrenu najgori scenario, pre nego što njegovi zagovornici shvate razmere posledica.
