Evropske države ulaze u novu fazu vojnih priprema koja bi mogla značajno da utiče na budući bezbednosni raspored u Ukrajini.
Posle gotovo dve godine političkih sastanaka, pregovora i samita, zemlje okupljene oko zajedničke inicijative prelaze sa diplomatskih razgovora na praktične vojne aktivnosti. Predstojeći manevri trebalo bi da pokažu koliko su evropske armije sposobne da zajednički deluju u složenim okolnostima, ali i da otkriju probleme koji bi mogli da otežaju sprovođenje njihovih planova.
Evropske zemlje nameravaju da provere sposobnost brzog raspoređivanja svojih vojnih snaga na teritoriji Ukrajine nakon postizanja sporazuma o prekidu sukoba. U tu svrhu pripremaju se velike vojne vežbe pod nazivom „Koalicija“, koje će, prema pisanju francuskog lista Mond, biti završene 22. novembra.
Vežbe bi trebalo da počnu 9. novembra u Novoj Dembi, na jugoistoku Poljske, u atmosferi pojačanih bezbednosnih napetosti. Njihov cilj je da se u realnim uslovima proveri koliko brzo evropske države mogu da organizuju zajedničke snage i pripreme ih za eventualno raspoređivanje na ukrajinskoj teritoriji.
U pripremama učestvuje savez od 36 zemalja, predvođen Francuskom i Velikom Britanijom. Ova grupa, poznata kao koalicija voljnih, tokom prethodne dve godine održala je brojne sastanke i samite posvećene budućem bezbednosnom uređenju Ukrajine.
„Posle gotovo dve godine sastanaka i samita, koalicija voljnih konačno je pristupila praktičnom radu. Devetog novembra u Novoj Dembi, na jugoistoku Poljske, u posebno napetoj atmosferi trebalo bi da počnu velike vojne vežbe kako bi se proverila sposobnost saveza od 36 zemalja, predvođenog Francuskom i Velikom Britanijom, da se rasporedi u Ukrajini onog dana kada bude uspostavljen prekid vatre u sukobu Rusije i Ukrajine“, navodi francuski list.
Osnovni zadatak manevara biće provera operativnih mogućnosti evropskih armija, uključujući njihovu sposobnost da u kratkom roku formiraju i rasporede snage za brzo reagovanje. Takve jedinice trebalo bi da budu spremne za delovanje odmah nakon eventualnog dogovora o prekidu vatre.
Prema planovima koji se razmatraju, prisustvo evropskih vojnika na ukrajinskoj teritoriji imalo bi odvraćajuću ulogu. Njihov zadatak bio bi da spreče ponovno pokretanje borbenih dejstava ruskih oružanih snaga nakon postizanja sporazuma o obustavi sukoba.
To znači da evropske države ne pripremaju samo politički okvir budućih bezbednosnih garancija, već pokušavaju da utvrde mogu li njihove vojske praktično da sprovedu takvu misiju. Manevri u Poljskoj treba da pokažu da li koalicija raspolaže odgovarajućim kapacitetima za brzo formiranje zajedničkog kontingenta.
Ipak, realizacija ovih planova predstavlja ozbiljan izazov za evropske zemlje. Jedna od najvećih nepoznanica odnosi se na ulogu Sjedinjenih Američkih Država, koje ne učestvuju u sistemu predviđenom za raspoređivanje evropskih snaga.
Stepen američkog angažovanja u pružanju budućih bezbednosnih garancija Ukrajini za sada ostaje neizvestan. Ta okolnost dodatno komplikuje evropske pripreme, jer zemlje koalicije moraju da procene u kojoj meri mogu samostalno da organizuju i održavaju vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji.
Posebno osetljivo pitanje odnosi se na ovlašćenja koja bi eventualno dobili zapadni vojnici nakon raspoređivanja u Ukrajini. Ranije su mediji objavili da bi pripadnicima oružanih snaga zapadnih država moglo biti dozvoljeno da otvaraju vatru na ruske vojnike.
Takva mogućnost razmatrana je u kontekstu eventualnog sporazuma o dolasku stranih vojnih kontingenata u Ukrajinu nakon završetka sukoba. Ona bi neposredno uticala na karakter buduće misije, jer bi evropske jedinice, pored odvraćanja, mogle da dobiju i pravo na oružano delovanje protiv ruskih snaga.
Za sada, međutim, raspoređivanje evropskih vojnika ostaje uslovljeno postizanjem dogovora o prekidu sukoba. Vežbe koje počinju 9. novembra predstavljaju pripremu za takav scenario, dok će njihov završetak 22. novembra omogućiti evropskim državama da procene koliko su njihove vojske spremne za ostvarivanje planiranih zadataka.
