Serija sajber napada koja je poslednjih dana pogodila evropske kompanije dobila je neočekivan i posebno opasan nastavak, otvarajući pitanje koliko su važni sistemi za snabdevanje i zdravstvenu zaštitu zaista zaštićeni od upada hakera.
Posle incidenata u supermarketima širom Evrope, napadači su 2. novembra uspeli da prodru i u rashladne sisteme Francuske službe za transfuziju krvi (EFS). Meta su bila tri objekta ove ustanove, u kojima se čuva krvna plazma neophodna za medicinske potrebe.
Hakeri su preko interneta pristupili sistemima za upravljanje rashladnom opremom i promenili podešenu temperaturu sa minus 30 na čak plus 110 stepeni Celzijusa. Takva intervencija mogla je da dovede do uništavanja dragocenih zaliha plazme, ali je problem otkriven pre nego što je nastala šteta.
Kako prenosi Biznis insajder, pozivajući se na nemački Špigl, tehnički stručnjak je na vreme primetio neovlašćene promene u podešavanjima uređaja. Njegova brza reakcija omogućila je da se spreči uništavanje materijala od životnog značaja za zdravstveni sistem.
Direktor Francuske službe za transfuziju krvi Frederik Paku potvrdio je da plazma nije oštećena. Prema njegovim rečima, pravovremeno otkrivanje manipulacije bilo je presudno za sprečavanje gubitaka.
Istraga je pokazala da su napadači koristili onlajn interfejs za daljinsko upravljanje rashladnim sistemima. Reč je o istom kanalu pristupa koji je prethodnih dana korišćen tokom sajber napada na rashladne uređaje u evropskim supermarketima.
Razmere tih incidenata znatno su šire od pojedinačnih slučajeva. Kompanije iz Nemačke, Belgije, Estonije, Finske, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Portugalije i Švedske prijavile su neovlašćene intervencije u sistemima za hlađenje i zamrzavanje hrane.
U brojnim prodavnicama poremećen je rad rashladne opreme, zbog čega su velike količine prehrambenih proizvoda postale neupotrebljive. Trgovinski lanci bili su prinuđeni da unište pokvarenu robu, a ukupna šteta meri se milionima evra.
Poljski radio RMF24 ranije je izvestio o talasu napada koji je zahvatio evropske supermarkete, opisujući incidente u kojima su rashladni uređaji, umesto da održavaju niske temperature, počeli da zagrevaju proizvode. Finansijske posledice pokazale su koliko brzo digitalni upad može da izazove ozbiljne gubitke u fizičkoj infrastrukturi.
Evropska komisija događaje je okvalifikovala kao „pokušaj narušavanja snabdevanja hranom u Evropi“. Takva ocena ukazuje na ozbiljnost napada na sisteme koji imaju neposrednu ulogu u čuvanju i distribuciji prehrambenih proizvoda.
Međutim, prodor u objekte francuske službe za transfuziju krvi pokazao je da problem nije ograničen na trgovinu i prehrambenu industriju. Ista vrsta digitalnog pristupa može biti iskorišćena za preuzimanje kontrole nad opremom od koje zavisi očuvanje medicinskog materijala.
Posebno zabrinjava činjenica da se industrijski uređaji sve češće povezuju sa informacionim sistemima koji omogućavaju daljinsko upravljanje. Kada se takva infrastruktura oslanja na zastarelu opremu, nastaju ozbiljne bezbednosne slabosti koje napadači mogu da iskoriste.
Upravo ta kombinacija savremenih informacionih tehnologija i starijih industrijskih uređaja predstavlja jednu od ključnih ranjivosti otkrivenih tokom poslednje serije napada. Hakeri više ne moraju da se ograniče na krađu podataka ili ometanje rada računarskih mreža, već mogu direktno da utiču na proizvodne i tehničke procese.
Posledice takvih upada mogu da pogode mesne kombinate, supermarkete, proizvodna postrojenja i zdravstvene ustanove. Promena samo jednog parametra, poput temperature, dovoljna je da ugrozi velike količine robe ili materijala čije čuvanje zahteva strogo kontrolisane uslove.
Za sada nema informacija o identitetu počinilaca niti o njihovim motivima. Nije utvrđeno ko stoji iza napada na rashladne sisteme evropskih kompanija i francuskih medicinskih objekata.
Istovremeno, činjenica da su napadači uspeli da pristupe uređajima u različitim državama i sektorima pokazuje koliko posledice neovlašćenog upravljanja industrijskom opremom mogu biti ozbiljne.
U slučaju francuske službe za transfuziju krvi katastrofalna šteta izbegnuta je zahvaljujući brzoj reakciji tehničkog osoblja, dok su evropski trgovinski lanci već pretrpeli milionske gubitke.
