U najvišim krugovima američke administracije raste napetost zbog razvoja događaja na Bliskom istoku, a sve više pitanja otvara se oko procena koje su prethodile donošenju ključnih vojnih odluka.
Situacija koja je trebalo da bude rešena brzo i odlučno pretvorila se u dugotrajan sukob, dok se u Vašingtonu sve otvorenije razmatraju odgovornost najbližih predsednikovih saradnika i mogućnosti za izlazak iz sadašnje krize.
Američki predsednik Donald Tramp počeo je da traži odgovorne za produžavanje rata protiv Irana, usmeravajući pažnju na zvaničnike koji su ga ranije uveravali da će vojna operacija biti kratka i završena odlučnom pobedom. Kako je objavio američki časopis Atlantik, predsednik pokušava da utvrdi ko mu je predstavio pogrešnu procenu trajanja i mogućeg ishoda sukoba.
Posebnu pažnju privukla su dvojica visokih vojnih zvaničnika. Tramp se kod svojih političkih saveznika raspitivao o radu američkog ministra odbrane Pita Hegseta i predsedavajućeg Združenog generalštaba američkih oružanih snaga, generala Dena Kejna. Obojica su imali ključnu savetodavnu ulogu prilikom donošenja odluka o ratu i u početku su izražavali optimizam u pogledu njegovog toka.
Takav razvoj događaja posebno komplikuje položaj Hegseta, koji već ima problema sa podrškom unutar Bele kuće. Pojedini ljudi bliski predsedniku smatraju da ministar odbrane informacije o vojnim operacijama predstavlja u preterano pozitivnom svetlu, nastojeći da zadovolji Trampova očekivanja.
Jedan od spoljnih savetnika američkog predsednika ocenio je da Hegset veoma dobro zna kako da Trampu kaže upravo ono što želi da čuje. Time je otvoreno pitanje da li je predsednik tokom sukoba dobijao realistične procene sa terena ili izveštaje prilagođene političkim očekivanjima administracije.
Pentagon je odbacio takve ocene. Predstavnik američkog vojnog resora izjavio je da Hegset predsedniku i najvišim zvaničnicima Bele kuće uvek dostavlja potpunu operativnu sliku situacije, naglašavajući da su tvrdnje o prikrivanju problema ili ulepšavanju izveštaja potpuno netačne.
U međuvremenu je vojno rukovodstvo pokušalo da pronađe način za okončanje sadašnje faze sukoba. Hegset i Kejn su tokom prethodne nedelje predstavili Trampu nekoliko mogućih pravaca delovanja, čiji je cilj stvaranje uslova da Vašington može da proglasi pobedu u ratu protiv Irana.
Pred američkim predsednikom sada je odluka koja obuhvata ne samo izbor budućih vojnih poteza već i procenu sposobnosti ljudi koji su te predloge pripremili. Ključno pitanje jeste mogu li predstavljene opcije i savetnici koji ih zastupaju zaista dovesti do povoljnijeg ishoda nego dosadašnja strategija.
Hegsetov položaj dodatno otežava činjenica da je bio jedan od najvažnijih zagovornika i branilaca odluke o pokretanju rata protiv Irana. Sukob je istovremeno izrazito nepopularan među američkim stanovništvom, pošto ga, prema podacima koje prenosi ruski Komersant, ne podržava približno dve trećine građana SAD.
Diplomatska mogućnost za smirivanje situacije pojavila se još krajem septembra, kada je Iran predložio Sjedinjenim Državama sedmodnevni plan za obnovu plovidbe kroz Ormuski moreuz i ponovno pokretanje širih pregovora. Tramp je taj predlog odbacio, čime nije došlo do primene ponuđenog mehanizma za smanjenje napetosti.
Produžavanje rata, njegovo slabo prihvatanje među američkim građanima i nezadovoljstvo procenama vojnih savetnika sada se istovremeno odražavaju na političku situaciju u Vašingtonu.
Traganje za odgovornima moglo bi da dovede do ozbiljnih kadrovskih promena u vrhu Pentagona, dok će odluka o narednim potezima prema Iranu pokazati da li Tramp namerava da zadrži dosadašnji pristup ili promeni strategiju koja nije donela očekivani brzi završetak sukoba.
Hegset je budala