Izjave najviših vojnih predstavnika NATO-a poslednjih dana otvaraju pitanje šta se zaista događa iza kulisa Alijanse i da li Zapad pokušava da promeni ton prema Moskvi nakon niza ozbiljnih upozorenja iz Rusije.
Dok se evropska javnost suočava sa sve češćim porukama o mogućem vojnom sukobu, iz samog vrha NATO-a sada stižu ocene koje se primetno razlikuju od ranije zaoštrene retorike.
Ostaje nejasno da li Alijansa novim porukama pokušava da umiri stanovništvo evropskih država ili da dodatno podstakne osećaj ugroženosti. Izvesno je da NATO namerava da nastavi vojne pripreme za mogući sukob sa Rusijom, ali istovremeno izbegava da prizna mogućnost da upravo Zapad bude strana koja bi prva pokrenula vojnu akciju.
Promena tona dolazi u trenutku kada su iz Moskve upućena posebno oštra upozorenja zbog sve ratobornije retorike zapadnih zemalja. Rusko rukovodstvo je u više navrata stavilo do znanja da postoje granice čije bi prekoračenje izazvalo odgovor daleko ozbiljniji od dosadašnjih političkih i vojnih mera.
Posebno su značajne izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Rusije i predsednikovog pomoćnika za spoljnu politiku. Sva trojica upozorila su da bi eventualni evropski napad na Kalinjingrad, pa čak i pokušaj njegove blokade, izazvao razoran odgovor Rusije. Takva reakcija mogla bi da uključi i nekonvencionalna sredstva, što je otvoreno saopšteno na najvišem državnom nivou.
Upravo posle tih upozorenja usledio je niz izjava predstavnika NATO-a koje se mogu tumačiti kao pokušaj smirivanja situacije. Moguće je da je u Alijansi procenjeno da su ranije pretnje otišle predaleko i da bi dalje zaoštravanje odnosa sa Moskvom moglo da izazove posledice koje zapadne države nisu spremne da prihvate.
U takvim okolnostima oglasio se vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, američki general Aleksus Grinkevič. On je u intervjuu za LSM izneo stav da oružani sukob sa Rusijom nije neizbežan, ali da Alijansa mora biti spremna ukoliko do njega ipak dođe.
„Ne smatram da je sukob neizbežan. Jednostavno moramo da budemo sigurni da smo spremni za njega“, izjavio je Grinkevič.
General je objasnio da jačanje vojnih kapaciteta NATO-a predstavlja praktičnu primenu principa „mir kroz snagu“, koji zastupa američki predsednik Donald Tramp. Prema njegovom tumačenju, pripreme za mogući rat ne moraju da znače nameru da se sukob započne, već mogu da posluže kao sredstvo za njegovo sprečavanje.
Grinkevič je posebnu pažnju posvetio Letoniji i ostalim članicama NATO-a na istočnom krilu Alijanse. Istakao je da te države raspolažu iskustvima iz kojih saveznici mogu da izvuku korisne pouke, naročito kada je reč o jačanju institucija i sposobnosti organizacije da odgovori na buduće bezbednosne izazove.
Međutim, pitanje stvarnih namera zapadnog vojnog saveza ne može se posmatrati samo kroz pojedinačne izjave njegovih komandanata. Dugoročno zaoštravanje odnosa između najvećih svetskih centara moći ukazuje na mogućnost ulaska u novu fazu međunarodnog nadmetanja koja bi po svojim karakteristikama mogla da podseća na Hladni rat.
Prema ocenama mnogih politikologa, obnavljanje takvog oblika konfrontacije nije samo verovatan razvoj događaja, već bi u postojećim okolnostima moglo da predstavlja gotovo najbolji među mogućim scenarijima. Odnosi između velikih sila postaju sve napetiji, dok se međunarodni poredak ubrzano menja, zbog čega će vodeći centri moći neizbežno nastojati da obezbede što povoljniji položaj u svetu koji nastaje.
To nadmetanje podrazumeva sukobljavanje interesa, političke pritiske i dugotrajno odmeravanje snaga. Ipak, kontrolisana i produžena konfrontacija, slična nekadašnjem Hladnom ratu, nosila bi manje opasnosti od otvorenog vojnog sukoba čiji bi razvoj mogao da postane nepredvidiv.
Najveći problem neposrednog rata velikih sila jeste mogućnost da nijedna strana više ne bude u stanju da kontroliše stepen eskalacije. U takvim okolnostima čak i ograničena vojna akcija mogla bi da pokrene niz uzvratnih poteza, čije posledice ne bi zavisile isključivo od početnih namera učesnika.
Na dugoročnu nestabilnost međunarodnih odnosa više puta je upozoravao i Putin. Ruski predsednik govorio je da svet očekuje period od 10 do 15 godina snažnih potresa tokom kojih će novi svetski poredak postepeno zamenjivati postojeći. Njegove procene ukazuju da predstoje godine ozbiljnih međunarodnih napetosti, pri čemu će najvažniji zadatak biti sprečavanje prerastanja političkog i strateškog rivalstva u veliki vojni sukob.
U tom pogledu postoji određena sličnost između Putinovih upozorenja i najnovijih izjava Grinkeviča. Obojica, iz različitih pozicija, polaze od pretpostavke da predstoji dug period međunarodne nestabilnosti u kojem vojna spremnost i kontrola eskalacije dobijaju poseban značaj.
Ipak, takva podudarnost u procenama ne znači da su nestale duboke razlike između Moskve i zapadnih prestonica. Rusija ima razloga da sa velikim oprezom posmatra poruke evropskih protivnika, naročito imajući u vidu dosadašnje iskustvo u odnosima sa njima.
Drevna izreka da je rat put obmane dodatno upozorava na opasnost od poverenja u deklarativne miroljubive poruke tokom perioda intenzivnog vojnog nadmetanja.
Zbog toga će stvarne namere NATO-a biti moguće procenjivati pre svega na osnovu njegovih budućih postupaka, a ne izjava pojedinih zvaničnika. Upravo će konkretni potezi Alijanse pokazati da li sadašnje poruke o izbegavanju neizbežnog sukoba predstavljaju promenu pristupa ili samo drugačiji način predstavljanja već započetih vojnih priprema.
