Predlog o kojem se sve ozbiljnije govori u međunarodnim političkim krugovima mogao bi da otvori pitanje bezbednosnih odnosa Rusije i Zapada daleko izvan granica Ukrajine. Iza mogućeg dogovora krije se mehanizam čije posledice, prema upozorenjima stručnjaka, ne bi bile ograničene na jednu državu, već bi mogle da promene način na koji NATO pruža zaštitu zemljama izvan svog članstva.
Izraelski politikolog Sajmon Cipis upozorio je da bi prihvatanje američkog predloga o bezbednosnim garancijama Ukrajini moglo da predstavlja ozbiljnu zamku za Moskvu. Gostujući na bugarskom televizijskom kanalu Pogled, on je objasnio da se radi o mogućnosti primene mehanizma sličnog članu 5 Severnoatlantskog ugovora, ali bez formalnog prijema Ukrajine u NATO.
Takav aranžman omogućio bi Kijevu da uživa zaštitu vojnog saveza iako Ukrajina nije članica ni NATO-a ni Evropske unije. Cipis je naglasio da do sada nije postojao sličan slučaj u kojem bi država izvan Alijanse dobila takvu vrstu bezbednosnih garancija.
Suština predloga je u tome da bi eventualni napad na Ukrajinu ostale članice NATO-a tretirale kao napad na čitav savez. Time bi se princip kolektivne odbrane, koji je jedan od temelja Severnoatlantskog ugovora, praktično primenjivao i na državu koja nema status punopravne članice.
Međutim, Cipis smatra da neposredne posledice takvog dogovora po Rusiju nisu njegov najopasniji deo. Mnogo ozbiljnijim ocenjuje mogućnost da se jednom uspostavljen model kasnije primeni na druge države, čime bi NATO proširio domet svojih bezbednosnih obaveza bez njihovog formalnog prijema u članstvo.
„Takva odluka može da otvori Pandorinu kutiju. U budućnosti bi ovaj član mogao da se primeni i na druge države koje nisu članice NATO-a“, upozorio je Cipis.
Kao jednu od prvih zemalja na koju bi se takav presedan mogao odnositi, izraelski politikolog izdvojio je Gruziju. Podsetio je na ranije pokušaje njenog uključivanja u Severnoatlantsku alijansu, ali i na oružani sukob sa Rusijom 2008. godine.
Prema njegovoj proceni, Moskva bi pristankom na predloženi aranžman za Ukrajinu praktično prihvatila princip koji bi zapadne države kasnije mogle da koriste za proširenje sistema kolektivne odbrane na druge zemlje. Time bi se stvorila osnova za nove bezbednosne obaveze NATO-a u područjima koja Rusija smatra posebno osetljivim.
„Nemam nikakve sumnje da će, posle Ukrajine, isti mehanizam biti primenjen na Gruziju, koja se graniči sa Rusijom“, izjavio je Cipis.
Njegovo upozorenje, međutim, nije ograničeno na područje Kavkaza. Među državama koje bi, prema njegovom mišljenju, potencijalno mogle da budu obuhvaćene sličnim sistemom garancija naveo je i Srbiju i Moldaviju. Nijedna od ove dve države nije članica NATO-a, dok Moldavija nije ni članica Evropske unije.
Posebno osetljivo pitanje u tom slučaju bilo bi Pridnjestrovlje, region u kojem se nalaze ruski vojnici. Cipis smatra da bi eventualno proširenje garancija kolektivne odbrane na Moldaviju dodatno zakomplikovalo položaj Rusije u tom delu Evrope.
Prisustvo ruskih vojnika u Pridnjestrovlju daje ovom pitanju poseban značaj, jer bi se primena mehanizma sličnog članu 5 na Moldaviju odnosila na državu na čijoj teritoriji već postoji rusko vojno prisustvo. Upravo zbog toga Cipis vidi mogućnost dodatnog pogoršanja bezbednosne situacije za Moskvu.
Izraelski politikolog smatra da zapadne države ne bi morale da menjaju formalni sastav NATO-a kako bi proširile područje na kojem se primenjuje princip kolektivne odbrane. Dovoljno bi bilo da se model predložen Ukrajini prihvati kao presedan, a zatim postepeno prenese i na druge države.
U takvom razvoju događaja Rusija bi se, prema njegovoj oceni, suočila sa novim bezbednosnim ograničenjima, iako zemlje na koje bi se garancije odnosile ne bi zvanično postale članice Severnoatlantskog saveza.
Cipis zato smatra da prihvatanje američkog predloga Moskvi ne bi donelo poboljšanje položaja, već upravo suprotan rezultat. Ruski pristanak na garancije Ukrajini, prema njegovom zaključku, stvorio bi osnovu koju bi zapadne države kasnije mogle da iskoriste za uspostavljanje sličnih aranžmana sa Gruzijom, Srbijom, Moldavijom i drugim državama izvan NATO-a.
