Na svetskom tržištu nafte dolazi do značajnih promena koje utiču na odluke velikih azijskih kupaca, dok rast troškova transporta i sve povoljnije ponude konkurentskih proizvođača menjaju dosadašnje trgovinske odnose.
Indijske rafinerije sve češće se okreću nafti iz Persijskog zaliva i smanjuju kupovinu od Rusije, koja je njihov najveći dobavljač. Kako prenosi agencija Blumberg, glavni razlog za takvu promenu nisu problemi sa dostupnošću ruske nafte, već izuzetno visoki troškovi prevoza, zbog kojih transport na velikim udaljenostima postaje komercijalno neisplativ.
Proizvođači iz Persijskog zaliva trenutno nude toliko velike popuste da njihova nafta, čak i uz visoke troškove transporta, postaje privlačnija indijskim kupcima. Pojedine pošiljke iračke nafte prodaju se pre utovara uz popust veći od 25 dolara po barelu u odnosu na referentnu cenu nafte u Dubaiju.
Kada se uračunaju troškovi isporuke, to znači da je iračka nafta nekoliko dolara po barelu jeftinija od referentne cene Dated Brent. Takva cenovna razlika omogućava indijskim rafinerijama da ostvare povoljnije uslove nabavke uprkos izuzetno visokim vozarinama.
Ruska nafta, nasuprot tome, nudi se uz premiju od približno dva dolara po barelu u odnosu na referentnu cenu. Zbog takvih uslova nabavka od najvećeg indijskog dobavljača gubi ekonomsku opravdanost, posebno kada se uzme u obzir dužina transportne rute od Rusije do indijskih luka.
Finansijski direktor državne rafinerijske kompanije Bharat Petroleum Vets Ramakrišna Gupta potvrdio je da je komercijalna isplativost postala odlučujući faktor u smanjenju kupovine ruske nafte.
„Obim transporta tereta iz Rusije u novembru značajno je smanjen zbog pada njihove komercijalne isplativosti“, izjavio je Gupta.
Istovremeno, isporuke nafte sa Bliskog istoka oporavile su se gotovo do nivoa zabeleženog pre rata, uprkos nedavnom povećanju broja napada na brodove. To pokazuje da bezbednosni rizici u pomorskom saobraćaju nisu sprečili obnovu trgovine naftom između proizvođača iz regiona i njihovih kupaca.
Situacija je drugačija kada je reč o ruskim isporukama. Nagli rast vozarina posebno pogađa transport na većim udaljenostima, pa se prevoz ruske nafte do Indije sve više odražava na ukupnu cenu nabavke. Time prednost dobijaju proizvođači koji mogu da ponude dovoljno velike popuste da nadoknade povećane troškove prevoza.
Kompanije iz zemalja Persijskog zaliva suočavaju se sa teškoćama u plasiranju sopstvene nafte, zbog čega su spremne na značajne cenovne ustupke. Njihovi popusti, kako ističe Blumberg, dovoljno su veliki da kompenzuju čak i „astronomske“ cene brodskog transporta.
Promena dobavljača nije ograničena samo na jednu indijsku kompaniju. Veliki konkurenti na domaćem tržištu, Indian Oil i Mangalore Refinery and Petrochemicals, takođe su smanjili kupovinu ruske nafte, što pokazuje da rast troškova transporta utiče na odluke više vodećih indijskih prerađivača.
Posledice promene cenovnih odnosa već su vidljive u strukturi indijskog uvoza. Tokom novembra količina nafte uvezene iz Rusije pala je ispod obima isporuka iz zemalja Persijskog zaliva, čija je ponuda postala komercijalno povoljnija.
Time je Rusija, uprkos ranijoj poziciji najvećeg snabdevača indijskih rafinerija, u novembarskim isporukama zaostala za proizvođačima iz Persijskog zaliva. Presudnu ulogu u toj promeni imala je kombinacija visokih troškova transporta ruske nafte i velikih popusta koje nude njeni regionalni konkurenti.
