Posle završetka parlamentarnih izbora u Srbiji otvara se novo političko poglavlje, u kojem će niz ustavnih i zakonskih procedura odrediti kada će nove institucije preuzeti svoje nadležnosti.
Iako su građani završili glasanje, pred političkim akterima tek predstoje odluke od kojih zavisi budući sastav zakonodavne i izvršne vlasti.
Prvi korak predstavlja konstituisanje Narodne skupštine, a zatim sledi izbor nove vlade. Obe faze imaju precizno određene rokove, dok Ustav predviđa i mogućnost ponavljanja parlamentarnih izbora ukoliko ne bude obezbeđena većina potrebna za formiranje izvršne vlasti.
Proglašenjem konačnih izbornih rezultata počinje da teče rok od 30 dana za održavanje prve sednice Narodne skupštine. Sednicu saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva, što je u ovom slučaju Ivica Dačić.
Do izbora novog skupštinskog rukovodstva sednicom predsedava najstariji narodni poslanik. U radu mu pomažu najmlađi poslanici sa četiri izborne liste koje su osvojile najveći broj mandata, kao i generalni sekretar parlamenta.
Na konstitutivnoj sednici potvrđuju se mandati izabranih narodnih poslanika. Narodna skupština smatra se konstituisanom kada budu potvrđeni mandati najmanje dve trećine poslanika, odnosno 167 od ukupno 250 članova parlamenta.
Poslanici na prvoj sednici većinom glasova biraju predsednika i potpredsednike Narodne skupštine, a imenuje se i generalni sekretar. Nakon toga formiraju se poslaničke grupe i stalni skupštinski odbori, čime novi parlament uspostavlja organizaciju potrebnu za redovan rad.
Konstituisanjem Narodne skupštine počinje novi, znatno duži rok. Poslanici imaju 90 dana da izaberu vladu, a ključnu ulogu u pokretanju tog postupka ima predsednik Republike, odnosno osoba koja privremeno obavlja predsedničku funkciju.
U sadašnjim okolnostima tu dužnost obavlja Ana Brnabić, koja treba da sprovede konsultacije sa predstavnicima izbornih lista koje su osvojile mandate. Nakon razgovora predlaže kandidata za predsednika vlade, odnosno mandatara, za kojeg proceni da može da obezbedi podršku parlamentarne većine.
Predloženi mandatar zatim izlazi pred narodne poslanike sa ekspozeom, u kojem predstavlja program buduće vlade i predlog ministara koji će činiti njen sastav. Narodna skupština o programu i predloženim članovima vlade odlučuje jedinstvenim glasanjem.
Za izbor vlade potrebna je većina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, što znači da predlog mora da podrži najmanje 126 od 250 poslanika. Time se obezbeđuje da nova izvršna vlast ima većinsku podršku u parlamentu, a njen mandat zvanično počinje kada predsednik vlade i ministri polože zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Međutim, ustavna procedura predviđa i drugačiji razvoj događaja ukoliko političke stranke i izborne liste ne uspeju da obezbede potrebnu većinu. Ako Narodna skupština ne izabere vladu u roku od 90 dana od konstituisanja, predsednik Republike ili vršilac dužnosti predsednika dužan je da po sili zakona raspusti parlament i istovremeno raspiše nove izbore.
U tom slučaju parlamentarni izbori moraju da budu okončani najkasnije 60 dana od dana njihovog raspisivanja. To znači da neuspeh u formiranju vlade ne bi doveo do neograničenog produžavanja pregovora, već bi otvorio put novom izjašnjavanju građana.
Istovremeno sa postupkom konstituisanja parlamenta i formiranja vlade teče i rok za izbor predsednika Republike. Zbog toga Srbiju do kraja 2026. godine očekuju i predsednički izbori, što znači da će se, pored novog sastava Narodne skupštine i izvršne vlasti, odlučivati i o tome ko će u narednom periodu obavljati funkciju šefa države.
