Francuska se suočava sa novim talasom poremećaja u obrazovnom sistemu nakon višednevnih protesta učenika koji su se iz regiona Pariza proširili na druge delove zemlje.
Blokade, nasilje i oštećenja školskih objekata doveli su do toga da vlasti u velikom broju ustanova više ne mogu da garantuju normalno odvijanje nastave.
Francuski ministar prosvete Eduar Žefre saopštio je da će između 400 i 500 srednjih škola biti potpuno ili delimično zatvoreno. On je rekao da je približno isti broj ustanova već bio pogođen obustavom nastave u petak, dok se za ponedeljak očekuje postepen i delimičan povratak učenika u škole tamo gde bezbednosni uslovi to dozvole.
Od početka protesta najmanje 24 školske ustanove bile su zapaljene ili vandalizovane, a povređeno je 78 zaposlenih u obrazovanju. Žefre je naglasio da se škole zatvaraju kada bezbednost učenika i osoblja nije moguće garantovati, bilo zbog pričinjene materijalne štete, bilo zbog direktnih napada na zaposlene.
„Povređeno je 78 zaposlenih u obrazovanju, što nikada ranije nismo videli. Namerno su napadani zato što su zaposleni u obrazovanju“, rekao je Žefre, čije izjave prenosi Figaro.
Ministar je istovremeno optužio pojedine pripadnike ekstremne levice da su se uključili u proteste učenika, preuzeli kontrolu nad delovima pokreta i učestvovali u nasilju. Prema njegovim rečima, takva situacija predstavlja opasnost i za zaposlene u školama i za same učenike.
Protesti i blokade srednjih škola počeli su 17. septembra u regionu Pariza, nakon čega su se proširili širom Francuske. Situacija je dodatno eskalirala u četvrtak u više francuskih gradova, a narednog dana došlo je do novih tenzija i masovnih privođenja.
Samo u petak privedeno je više od 1.700 ljudi, dok je od početka te nedelje ukupan broj privedenih dostigao približno 5.000. Organizatori protesta pozvali su na nastavak akcija u utorak, tvrdeći da od vlasti nisu dobili konkretne mere koje bi odgovorile na njihove zahteve.
Učenici traže veći broj zaposlenih u školama i veća finansijska izdvajanja za obrazovanje. Među glavnim razlozima nezadovoljstva navode pritisak sistema za upis na fakultete, nedostatak nastavnika koji bi zamenili odsutne kolege, loše stanje školskih zgrada i preopterećene rasporede časova.
Zbog kombinacije nasilja, materijalne štete i direktnog ugrožavanja školskog osoblja, francuske vlasti sada pokušavaju da nastavu obnavljaju postepeno, od ustanove do ustanove. Međutim, obim zatvaranja škola pokazuje da se posledice protesta više ne ograničavaju samo na blokade, već direktno pogađaju funkcionisanje obrazovnog sistema u velikom delu zemlje.
