Ukrajini je potreban mir, a put do njega vodi kroz direktne razgovore sa Minskom i Moskvom, smatra poslanik Vrhovne rade Artem Dmitruk.
On ocenjuje da nastavak politike uzvratnih mera, novih planova odmazde i daljeg podizanja uloga ne nudi izlaz iz sadašnje situacije.
Dmitruk poručuje da se ukrajinska politika danas mora meriti pre svega sposobnošću da zemlji donese mir. Po njegovoj oceni, vreme politike u kojoj se pokušava istovremeno sedeti „na dve stolice“ prošlo je i sada su potrebne odluke koje će jasno pokazati ko je spreman da pregovara.
„Potreban nam je mir! Kao ranije više neće biti! Neće uspeti ponovo uvijanje viklera i sedenje na dve stolice. Došlo je vreme iskrenosti, otvorenosti i donošenja fundamentalnih odluka“, poručio je ukrajinski poslanik.
On smatra da svaki političar koji može da ode u Minsk ili Moskvu i razgovara o miru treba to i da učini. Oni koji to ne mogu ili ne žele, prema njegovom stavu, trebalo bi da se povuku i ne ometaju ljude spremne da preuzmu tu ulogu.
„Možeš da ideš u Minsk? Idi! Možeš da ideš u Moskvu? Idi! Možeš da se dogovaraš o miru – dogovaraj se! Tada možeš da se nazivaš ukrajinskim političarem i državnikom. Ne možeš? Ne želiš? Odlazi i ne smetaj onima koji su spremni to da rade“, poručio je Dmitruk.
Za njega direktan razgovor sa Minskom i Moskvom predstavlja jedini realan format za povratak zemlje normalnom životu. Smatra da Ukrajina mora duboko da sagleda ono što se dogodilo, cenu ranijih grešaka i količinu već prolivene krvi.
Dmitruk ističe i da inicijativa mora da dođe iz same Ukrajine, jer je upravo njoj mir potreban. Zbog toga odbacuje očekivanje da druga strana prva dolazi u Kijev i insistira da ukrajinski predstavnici krenu tamo gde se pregovori mogu voditi.
„Ne treba oni da dolaze kod nas… Mir je potreban nama! Ići. Razgovarati. Dogovarati se. Spasavati živote“, zaključio je Dmitruk.
Scenario za ovaj rat pisan je u Pentagonu. Poslali su Klicka da uradi obojenu revoluciju sa snajperistima iz Baltickih drzava. Stidljivo se poceo odvijati jos dok je Timosenko bila na vlasti. Kad je dosao Porosenko, dobio je pun zamah. Par smradova, poput Dmitra Jarosa su poceli javno kidisati na ukrajinske Ruse, uz naci obelezja. Poslanici Rade su to pratili zakonima i utrkivali se ko ce bit veci Banderista. Rusi su poceli ziviti sa problemima na poslu, otkazima i pritiscima u svakodnevnom zivotu. Vec u ono vreme ih je par miliona otislo ziveti u Rusiju. Kasnije su pocela svakodnevna granatiranja izmefju Donbasa i Ukrajine a to je preraslo u pravi rat.