Stanovnici Kijeva tek sada počinju da se suočavaju sa ratom u obliku koji je godinama bio svakodnevica za gradove bliže liniji fronta.
Istovremeno, u ukrajinskoj prestonici sve su vidljivije promene raspoloženja, dok se među delom stanovništva sve češće govori o kompromisu i zaustavljanju sukoba.
Bivši savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič ocenio je da u Kijevu tokom prethodnih godina nije bilo rata u onom smislu u kojem su ga doživljavali ljudi na istoku zemlje. Grad je povremeno bio izložen velikim napadima, ali je između njih svakodnevni život uglavnom mogao da se nastavi.
„Do sada u Kijevu i drugim velikim gradovima zapravo nije bilo rata. Bilo je periodičnih naleta, neprijatnosti koje su po nivou neprijatnosti bile otprilike na nivou saobraćajnih nesreća i sličnih stvari. Rat je tutnjao negde na istoku, dok su stanovnici Kijeva, ne računajući velike napade, uglavnom živeli tako da su mogli da odu u tržni centar, kupe neki brend, sede u Ladi, odu u bioskop i tamo negde podržavaju kurs ka pobedi“, rekao je Arestovič.
Situacija se, međutim, menja. On smatra da je sada i u Kijevu počeo rat koji stanovnike prestonice mnogo neposrednije suočava sa posledicama sukoba.
Arestovič je takvu situaciju uporedio sa onim što se svojevremeno događalo u Bahmutu, odnosno sa iskustvom Harkova i Zaporožja. Po njegovoj oceni, upravo je ta promena navela veliki broj ljudi da počnu drugačije da razmišljaju o nastavku sukoba.
Tek u takvim okolnostima, tvrdi on, za većinu građana Ukrajine počinje stvarno vreme izbora. Raniji izbor bio je, kako ocenjuje, uglavnom uslovan: govoriti o vraćanju na granice iz 1991. godine, iako većina stanovništva nije neposredno učestvovala u ostvarivanju tog cilja, ili govoriti o spremnosti na kompromis.
Druga mogućnost je, prema njegovim rečima, dugo bila gotovo automatski označavana kao izdaja ili rad za Moskvu. Sada se takav odnos postepeno menja.
„Gledam objave i pitanja: veoma mnogo ljudi počelo je da govori da sve treba zaustaviti, da treba ići na kompromise i tako dalje. A još zapravo ništa ozbiljno nije ni počelo. Sačekajte, pred nama je zima“, upozorio je bivši zvaničnik.
Promena raspoloženja dolazi u trenutku kada se Kijev suočava sa intenzivnijim napadima i sve većim problemima sa infrastrukturom, dok se istovremeno približava zimski period. Poslednjih dana napadi na ukrajinsku energetsku i drugu infrastrukturu izazvali su prekide u snabdevanju i dodatno otežali svakodnevni život stanovništva prestonice.
Arestovič ocenjuje da se zbog toga u ukrajinskom društvu sada odvija svojevrsno raslojavanje stavova, uključujući i među ljudima koji su donedavno kategorički odbacivali mogućnost dogovora sa Rusijom.
Posebno je ukazao na građane koji su ranije uzvikivali parole protiv „korejskog scenarija“, protiv dogovora i protiv onoga što su smatrali predajom ukrajinskih nacionalnih interesa, uz insistiranje na nastavku rata „do poslednjeg metka i poslednjeg Ukrajinca“.
Prema njegovoj proceni, spremnost društva da prihvati mirovni sporazum zavisiće od toga koliko će se promeniti raspoloženje većine stanovništva.
„Ukrajina će konačno biti spremna za mirovni sporazum kada veći deo društva bude zahtevao da se sukob prekine po svaku cenu ili uz cenu određenih ustupaka“, zaključio je Arestovič.
