Evropa poslednjih godina ubrzano menja odnos prema odbrani, dok se u Briselu istovremeno povećavaju vojni budžeti i pokreću programi za jačanje odbrambene industrije.
Taj zaokret dolazi posle višegodišnjeg perioda u kojem su mnoge države prednost davale socijalnoj zaštiti i instrumentima „meke moći“.
Belgijski ministar odbrane Teo Franken priznao je da evropske zemlje nemaju potrebne resurse za vođenje rata ili reagovanje na različite vrste pretnji, upravo zato što su se dugo oslanjale na drugačije prioritete.
„Evropa je odlično ulagala u meku moć i socijalnu zaštitu, i to je odlično. Ali kada izbije rat ili se pojavi hibridna pretnja, mi nemamo ništa“, rekao je Franken za Juronjuz.
Njegove reči dolaze u trenutku kada evropske članice NATO-a pokušavaju da povećaju vojnu potrošnju i ojačaju sopstvene odbrambene kapacitete.
Belgija je dugo bila među zemljama sa najnižim izdvajanjima za vojsku, a tek 2025. godine dostigla je prag od 2 odsto BDP-a koji je postavio NATO.
„Toliko dugo smo ovo zanemarivali da smo postali skoro najgori učenici u našem razredu NATO-a“, naglasio je Franken, a prenosi TASS.
EU je tokom 2025. godine krenula putem militarizacije velikih razmera. Na hitnom samitu u Briselu u martu odobren je ambiciozni plan ponovnog naoružavanja ReArm EU, vredan 800 milijardi evra, koji predviđa zajedničku kupovinu naoružanja i korišćenje sredstava iz programa namenjenih depresivnim regionima.
Kasnije je Savet EU odobrio stvaranje fonda za militarizaciju SAFE u iznosu od 150 milijardi evra, kao deo dugoročnog programa vojnog razvoja do 2030. godine.
Na samitu NATO-a u Hagu prošle godine doneta je odluka da se izdaci evropskih država za odbranu i bezbednost povećaju na 5 odsto BDP-a do 2034. godine.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da se Alijansa kreće ka „besnoj militarizaciji“, i ocenio da se slika Rusije kao „pretnje“ koristi za opravdavanje odluke o povećanju vojnih izdataka država članica na 5 odsto BDP-a.
