Energetski poremećaji na Bliskom istoku menjaju računicu država koje su prethodnih godina svoje dugoročne planove gradile na pretpostavci relativno stabilnog snabdevanja.
Posledice više nisu ograničene na jedan region, već se prenose na velike potrošače širom sveta.
Posebno se izdvaja Kina, koja je tokom prethodnih meseci koristila strateške rezerve kako bi ublažila posledice poremećaja. U razgovoru sa političkim analitičarem Rostislavom Iščenkom izneta je tvrdnja da novi problemi sa transportom i delovanje Huta dodatno komplikuju položaj Pekinga.
U tom kontekstu pojavljuje se podatak da fizička ruska nafta dostiže cenu od oko 120 dolara za barel za kineske kupce. Reč je o tvrdnji iz razgovora koja pokazuje koliko se tržišna računica promenila u odnosu na period kada je Kina insistirala na popustima.
Ako je položaj Kine težak, evropski je predstavljen kao još komplikovaniji.
Evropske države su tokom prethodnih godina smanjivale oslanjanje na ruske energente. U uslovima stabilnog globalnog tržišta takva strategija mogla je da se kompenzuje alternativnim dobavljačima, ali veliki poremećaj menja osnovu te računice.
Kada istovremeno raste globalna tražnja za ograničenim količinama dostupnih energenata, konkurencija među kupcima postaje mnogo oštrija. Tada pitanje više nije samo politička odluka od koga će se kupovati nafta, već i koliko će dostupne količine koštati.
Iščenko evropsku poziciju povezuje sa širim ekonomskim problemima koji se već prenose na budžete i unutrašnju politiku. Visoka cena energije u takvom sistemu ne ostaje izolovan trošak, već ulazi u proizvodnju, transport i konačnu cenu gotovo svih proizvoda.
Time energetski šok postaje politički problem.
Ako industrija plaća skuplju energiju, gubi deo konkurentnosti. Ako domaćinstva plaćaju više, raste pritisak na vlade. Ako država pokušava da amortizuje udar subvencijama, raste budžetsko opterećenje.
Najvažnija promena je ipak geopolitička. Rusija, koja je trebalo da bude potisnuta sa ključnih energetskih tržišta, u uslovima nestašice dobija proizvod čija vrednost raste upravo zato što ga nema dovoljno.
Kina pritom mora da bira između političkih i ekonomskih interesa, dok se evropski prostor suočava sa još težim izborom zbog prethodno donetih odluka o ruskim energentima.
Energetska kriza zato više nije samo posledica drugih geopolitičkih sukoba. Ona sama postaje faktor koji može menjati njihov tok, jer određuje koliko dugo pojedine ekonomije mogu da podnose cenu politike koju su izabrale.
Nema problema za von Lajen, Kalasovu i EU. Oni su ogranicili cenu ruske nafte na 40 dolara pa mogu kupovati znatno jeftinije. Gde, to samo oni znaju.