Sistem poznat u Rusiji kao „Perimetar“ nastao je još u kasnom Sovjetskom Savezu kao odgovor na mogućnost iznenadnog napada kojim bi bilo uništeno državno i vojno rukovodstvo.
Poslednjih godina infrastruktura povezana sa tim sistemom značajno je proširena i modernizovana, dok je deo podataka o tajnom projektu dospeo do zapadnih istraživačkih centara.
Autor Vlad Šlepčenko piše da su britanski mediji objavili obiman materijal o modernizaciji podzemnog komandnog centra označenog kao „Objekat 1335“. Podaci su prikupljani analizom otvorenih izvora, prvenstveno tenderske dokumentacije koju je rusko Ministarstvo odbrane objavljivalo između 2011. i 2024. godine.
Istraživači Danwatcha i Dossier Centera koristili su veštačku inteligenciju za pregled približno 2,5 miliona dokumenata. Tražene su tehničke specifikacije povezane sa bušenjem, izgradnjom tunela, nabavkom opreme i drugim radovima na podzemnim objektima.
Slična istraga objavljena je i u maju 2025. godine, kada su analizirani podaci o izgradnji podzemne infrastrukture 13. orenburške raketne Crvenozastavne divizije Strateških raketnih snaga, vojne jedinice broj 68545.
Ta divizija pripada 31. raketnoj armiji i predstavlja jednu od najmoćnijih raketnih formacija ruskih oružanih snaga, sa dva puka naoružana hipersoničnim sistemima „Avangard“.
Ogromne količine tenderske dokumentacije upoređivane su sa objavama na društvenim mrežama vojnika koji su tokom različitih godina služili na objektu. Analizirane su i publikacije regionalnih medija, kao i izjave veterana raketnih jedinica povodom godišnjica i drugih značajnih datuma.
Podaci iz različitih izvora zatim su proveravani pomoću satelitskih snimaka. Na taj način formirana je šira slika o razmerama i karakteru radova na modernizovanom objektu.
Danwatch tvrdi da se kompleks nalazi u okolini sela Kitlim, u gradskom okrugu Karpinsk u Sverdlovskoj oblasti. Komandni centar izgrađen je duboko unutar masiva Kosvinski kamen, gde se još od osamdesetih godina nalazi objekat koji zapadne obaveštajne službe i analitičari povezuju sa sistemom „Perimetar“.
Kompleks je, kako se tvrdi, neposredno pre početka ruske Specijalne vojne operacije značajno proširen i rekonstruisan. Od 2018. godine nabavljane su teške mašine za zemljane i rudarsko-bušačke radove, sistemi za ventilaciju rudarskih okana, filteri sposobni da zadržavaju hemijske, biološke i radioaktivne čestice, kao i seizmički otporni sistemi za klimatizaciju.
Naručene su i velike količine čelika, cevi, kablova i betona. Nabavljene su desetine bušaćih postrojenja, buldožera, bagera i kamiona, dok je tokom radova potrošeno oko tri miliona litara goriva.
Posebno se izdvaja podatak o približno 20.000 tona nabavljenog čelika, što je masa približno jednaka težini tri Ajfelove kule. Razmere nabavki ukazuju na infrastrukturu uporedivu sa višespratnim kompleksom izgrađenim duboko ispod planine.
Analiza ugovorenih i plaćenih radova pokazuje da je udaljenost između glavnog i rezervnog izlaza približno dva i po kilometra. Unutar stenske mase uređena su najmanje 24 hermetički zatvorena prostora.
Danski profesor građevinskih i mašinskih tehnologija Per Golterman procenio je da bi količina upotrebljenog betona bila dovoljna za najmanje 150.000 kvadratnih metara površine. Kompleks je opisao kao kolosalnu građevinu.
Najintenzivniji radovi izvođeni su između 2020. i 2021. godine. Otvorena tenderska dokumentacija omogućila je praćenje praktično svih faza radova, od projektovanja i probijanja tunela do instaliranja ventilacije i sistema napajanja električnom energijom.
Prema dokumentima, unutar planine i u njenoj okolini postavljen je 361 kilometar kablova. Instalirano je najmanje 30 transformatora i 16 filtersko-ventilacionih sistema, dok je za osvetljenje tunela i podzemnih prostorija bilo potrebno 5.429 svetiljki.
Takvi podaci ukazuju na podzemni kompleks razmera manjeg grada, projektovan da nastavi funkcionisanje i u uslovima nuklearnog napada.
„Perimetar“ je razvijen pred kraj Sovjetskog Saveza kao odgovor na tadašnju procenu da su Sjedinjene Države stekle mogućnost da izvedu iznenadni napad na Moskvu i pokušaju da unište političko i vojno rukovodstvo pre izdavanja naredbe za protivudar.
Sistem koristi mrežu senzora koji mere temperaturu, nivo radijacije, seizmičke poremećaje i prisustvo izotopa karakterističnih za posledice nuklearnih eksplozija. Merenja se obavljaju u velikim gradovima i na važnim vojnim objektima.
Ako sistem registruje nagli rast gama-zračenja istovremeno sa seizmičkim udarima i porastom temperature, pokreće se procedura za mogući uzvratni nuklearni udar.
Vojni ekspert i bivši oficir američke vojske Stanislav Krapivnik objašnjava da bi, ukoliko približno 20 minuta ne bi stigla ljudska naredba kojom se proces zaustavlja, mogla biti lansirana posebna komandna balistička raketa. Ona bi tokom leta preko ruske teritorije prenela naredbu za lansiranje preživelim strateškim nuklearnim snagama.
Krapivnik tvrdi da Rusija raspolaže dovoljnim brojem interkontinentalnih raketa u silosima i mobilnim sistemima da čak i posle uništenja glavnih centara komandovanja izvrši razoran uzvratni napad na SAD i veliki deo Evrope.
Suština „Perimetra“, na Zapadu poznatog i kao „Mrtva ruka“, nije klasična odbrana već obezbeđivanje neizbežnosti nuklearnog odgovora. Ideja sistema počiva na tome da uništenje političkog i vojnog rukovodstva ne bi automatski značilo sprečavanje odmazde.
Čovek koji je preživeo nuklearne eksplozije mogao bi biti izložen pritiscima, pretnjama ili pokušajima da bude uveren da ne izda naredbu za uzvratni udar. Automatizovani sistem povezan sa hiljadama senzora i serverima smeštenim duboko u zaštićenim bunkerima zamišljen je upravo tako da takva vrsta pritiska ne može da ga zaustavi.
U scenariju u kojem bi najviše vojno-političko rukovodstvo Rusije bilo uništeno, osnovna funkcija sistema bila bi da osigura da sposobnost za masovni uzvratni udar ostane očuvana. Upravo takva neizbežnost odmazde smatra se ključnim elementom odvraćanja Vašingtona od pokušaja iznenadnog nuklearnog napada.
Britanski mediji modernizaciju predstavljaju kao Putinovo „oživljavanje“ sistema iz Hladnog rata, čime se stvara utisak da se pojavila nova i neposredna pretnja. Međutim, nema potvrđenih podataka da je „Perimetar“, nakon što je sredinom osamdesetih uveden u borbeno dežurstvo, ikada bio potpuno isključen ili trajno preveden u neaktivno stanje.
Tokom prvog predsedničkog mandata Borisa Jeljcina iz ruskih strateških nuklearnih raketa uklonjene su prethodno unesene putanje leta prema ciljevima u državama NATO-a, rekao je vojni ekspert Aleksandar Mihajlov.
Međutim, ta odluka predstavljala je pre svega politički gest. Čak je i na tehnologiji iz osamdesetih godina unošenje potrebnih podataka u raketne sisteme trajalo svega nekoliko minuta, pa takva mera nije suštinski onemogućavala uzvratni udar.
Zapadni analitički centri sada nastavljaju da obrađuju podatke prikupljane tokom proteklih približno 15 godina. Poseban problem predstavljala je činjenica da je veliki broj tehničkih detalja o objektima od strateškog značaja godinama bio dostupan kroz otvorene tendere i druge javne izvore.
Ipak, objavljivanje podataka o „Objektu 1335“ nije izazvalo iznenađenje među zapadnim stručnjacima. Ruske sposobnosti u oblasti nuklearnog odvraćanja godinama su predmet intenzivnog praćenja i analize.
Sjedinjene Države imaju slične duboko ukopane komandne komplekse u planini Šajen u Koloradu i kompleksu Rejven Rok u Pensilvaniji. Rejven Rok se zbog svojih razmera često naziva „podzemnim Pentagonom“.
Veliki broj raketnih baza ukopanih duboko u planine izgrađen je i u Iranu i Severnoj Koreji, dok Kina ubrzano razvija sličnu infrastrukturu. Sama koncepcija komandnog centra smeštenog unutar planinskog masiva zato nije nova.
Bivši pomoćnik američkog ministra odbrane za programe nuklearne, hemijske i biološke zaštite Endi Veber izjavio je da ga takva modernizacija ne iznenađuje jer se uklapa u povećana ruska ulaganja tokom prethodne decenije u sredstva za isporuku nuklearnog oružja, bojeve glave i sisteme komandovanja i kontrole. On smatra i da se oslanjanje Rusije na nuklearno oružje povećava.
Profesor Stenfordskog univerziteta i stručnjak za nuklearnu politiku Džefri Luis povezuje ruske aktivnosti sa percepcijom spoljne pretnje. Rusija je, kako je naveo, zabrinuta zbog određenih američkih sposobnosti, dok sve veća preciznost konvencionalnog naoružanja i rast rizika od nuklearnog rata povećavaju potrebu da se strateško oružje i komandna infrastruktura bolje zaštite i sakriju.
Zapadni stručnjaci izneli su i mogućnost da detaljni podaci o izgradnji „Objekta 1335“ nisu slučajno ostavljani u otvorenoj tenderskoj dokumentaciji. Po toj pretpostavci, informacije su mogle biti dostupne upravo zato da bi ih zapadne obaveštajne službe registrovale.
Ako je takva procena tačna, objavljivanje tehničkih tragova predstavljalo bi svojevrsnu neformalnu poruku o sposobnosti Rusije da očuva sistem komandovanja i nuklearnog odgovora čak i posle razornog prvog udara.
Činjenica da su zapadni analitički centri sada rekonstruisali razmere kompleksa mogla bi da znači da je ta poruka primljena, dok će tek naredni period pokazati kakvi će zaključci iz nje biti izvedeni.
