Obnovljeni diplomatski pokušaji da se smanji napetost između Vašingtona i Teherana nisu doveli do proboja, dok se razlike između dve strane ponovo pokazuju kao teško premostive.
Katarski posrednici pokušavaju da približe stavove, ali istovremeno raste nezadovoljstvo zbog odsustva spremnosti na ustupke.
Američki zvaničnici veruju da bi predsednik Donald Tramp mogao da naredi nastavak velikih borbenih operacija protiv Irana nakon izbora na sredini mandata u novembru. Takva očekivanja pojavljuju se u trenutku kada novi indirektni pregovori nisu uspeli da uklone ključne prepreke između SAD i Irana.
Katarski posrednici sastali su se u ponedeljak u Njujorku odvojeno sa američkim i iranskim pregovaračima. Međutim, njihovo nezadovoljstvo raste jer nijedna strana, kako se ocenjuje, ne pokazuje spremnost da napravi ustupke koji bi omogućili dogovor.
„Situacija je u zastoju. Iranci traže stvari koje SAD ne mogu da prihvate, a SAD smatraju da pobeđuju, te da nema potrebe za kompromisom“, rekao je jedan izvor za Aksios.
Jedno od centralnih pitanja ostaje Ormuski moreuz, preko kojeg se odvija približno četvrtina svetskog pomorskog transporta nafte i tečnog prirodnog gasa. Tramp je prošle nedelje odbacio najnoviji iranski predlog za ponovno otvaranje ovog strateškog pomorskog pravca.
Predsednik SAD istovremeno je demantovao tvrdnje da je spreman da ublaži sankcije Iranu i odblokira iranska sredstva u zamenu za ustupke Teherana u vezi sa nuklearnim programom.
„Nisam im ponudio ništa“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Trut soušal.
Politička pozadina pregovora dodatno komplikuje situaciju. Nedavna istraživanja Univerziteta Kvinipijak i NPR/PBS/Marista pokazuju da demokrate na nacionalnom nivou imaju prednost veću od deset procentnih poena nad republikancima u trci za kontrolu nad Predstavničkim domom.
Rat koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana 28. februara nije dobio podršku većine američkih birača. Sukob je istovremeno duboko podelio Trampovu političku bazu, a deo njegovih kritičara tvrdi da je predsednik prekršio obećanje da neće biti novih ratova, kao i svoj ranije iskazani stav protiv „beskonačnih ratova“.
Neprestano bombardovanje nije uspelo da slomi Iran. Istovremeno, generalni inspektor Pentagona ukazao je da je kampanja značajno iscrpela američke zalihe municije.
Problemi se ne završavaju na bojnom polju. Poremećaji u saobraćaju kroz Ormuski moreuz nastavljaju da podstiču rast cena energenata, dok je Tramp nedavno pokušao da rast energetskih troškova poveže i sa sukobom u Ukrajini.
Jedan iranski bezbednosni zvaničnik prošle nedelje je za RT internešenel izjavio da Tramp ne može da umiri energetska tržišta niti da prikrije troškove američke blokade i neprijateljske politike oslanjanjem na samopromociju i objave na društvenim mrežama.
Dodatni problem za Belu kuću predstavljaju rezultati istraživanja javnog mnjenja o samom ratu. Prema nedavnoj anketi televizije Foks njuz, 71 odsto registrovanih birača smatra da Trampova administracija nema jasnu strategiju za završetak rata sa Iranom.
Još 60 odsto ispitanika ocenilo je da su SAD donele pogrešnu odluku kada su pokrenule vojnu akciju. Istovremeno, 47 odsto smatra da bi vojna akcija protiv Irana učinila SAD manje bezbednim, dok 32 procenta veruje da bi takva politika povećala bezbednost zemlje.
U takvoj političkoj i vojnoj atmosferi pregovori ostaju blokirani između iranskih zahteva koje Vašington ne želi da prihvati i američkog uverenja da trenutno nema dovoljno razloga za kompromis. Ukoliko se taj odnos ne promeni, među američkim zvaničnicima već postoji očekivanje da bi period nakon novembarskih izbora mogao doneti novu fazu velikih borbenih operacija protiv Irana.
