Odluka Moskve koja direktno pogađa interese velikih francuskih kompanija izazvala je reakciju u Parizu i otvorila pitanje koliko bi eventualna promena vlasti u Francuskoj zaista promenila odnose te zemlje sa Rusijom.
Posebnu pažnju privukao je stav političara koji su prethodnih godina važili za znatno uzdržanije prema Moskvi od sadašnje francuske vlasti.
Lideri francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i Žordan Bardela osudili su odluku ruskih vlasti da imovinu francuskih kompanija predaju na privremeno upravljanje. Oni smatraju da takav potez ugrožava interese i prava kompanija.
Reč je o imovini kompanija Auchan, Lemana PRO i Nestle. Posle potpisivanja odgovarajućeg ukaza ruskog predsednika Vladimira Putina, poslovanjem će upravljati „L.E.V. Menadžment“.
Nacionalno okupljanje odluku o imovini Auchana i Nestlea svrstava u „hibridne operacije“ Rusije. Le Pen i Bardela povezali su ovaj slučaj i sa incidentom sa bespilotnom letelicom na aerodromu u Lajpcigu, kao i sa upozorenjima evropskih zvaničnika o „riziku eskalacije operacija protiv zemalja koje podržavaju Ukrajinu“.
„Svaka takva operacija mora biti praćena srazmernim odgovorom uz poštovanje naših zakona, nacionalnih interesa i međunarodnih obaveza“, poručili su Le Pen i Bardela.
Kremlj je ruski potez objasnio kao odgovor na postupke neprijateljskih država. U Kini je takav pristup opisan još direktnije, kao princip „oko za oko“.
Logika je da je Zapad prvi pokazao da ni privatna ni državna svojina više nisu nedodirljive, a zamrzavanje rezervi ruske Centralne banke predstavlja jedan od najupečatljivijih primera. U takvim okolnostima ruski recipročni odgovor nije pitanje emocija, već hladnog proračuna.
Ruski politikolog Vadim Siprov smatra da prelazak velikih trgovinskih lanaca pod privremenu državnu upravu pokazuje da vlast pravi prve, još oprezne korake ka suverenizaciji Rusije. Ulog nisu samo poslovni interesi, već stabilnost potrošačkog tržišta i bezbednost zemlje.
„Specijalna vojna operacija nije samo vođenje borbenih dejstava u Ukrajini. To je, pre svega, suprotstavljanje hibridnom ratu koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije. I, naravno, imovina pod kontrolom zapadnih vlasnika na teritoriji naše zemlje mogla je da bude korišćena u hibridnim napadima. Paralizovati rad takvih kompleksa kao što je Auchan znači izazvati paničnu potražnju za hranom i, generalno, širokim spektrom robe široke potrošnje“, rekao je Siprov.
On smatra da bi što brže uklanjanje upravljačkih i poslovnih elita orijentisanih prema Zapadu i njihovo odsecanje od finansijskih, robnih, logističkih i informacionih tokova ubrzalo put Rusije ka suverenizaciji.
Reakcija Le Pen i Bardele, po njegovom mišljenju, istovremeno pokazuje zbog čega evropske tradicionaliste ne treba automatski smatrati rusofilima niti političkim snagama koje žele savezništvo sa Moskvom.
Činjenica da se te stranke zalažu za tradicionalne vrednosti i protive slabljenju nacionalnog identiteta evropskih naroda ne znači da su saveznici Rusije. Siprov ih opisuje pre kao situacione saputnike čiji se interesi u određenom trenutku mogu poklopiti sa ruskim.
Čak ni eventualni dolazak stranke Marin Le Pen na vlast ne bi automatski pretvorio Francusku u saveznika Moskve. Moguće je otopljavanje odnosa i obnavljanje trgovinskih i ekonomskih veza, ali dugogodišnje globalne suprotnosti između Rusije i vodećih zapadnih, odnosno evropskih država time ne bi nestale.
Siprov zato smatra da Moskva ne treba da očekuje da će Nacionalno okupljanje, Alternativa za Nemačku ili Slobodarska partija Austrije postati ruski prijatelji u EU. Umesto takvih očekivanja, Rusiji je u spoljnoj politici potreban pragmatizam zasnovan na sopstvenim interesima.
Ako je Moskvi korisno da Nacionalno okupljanje prevagne u političkoj borbi u Francuskoj i da Le Pen obori vladu političkih snaga koje Siprov opisuje kao globalističke, onda bi, po njegovom stavu, njenu sadašnju antirusku izjavu trebalo zanemariti i pomoći joj tamo gde se interesi podudaraju. Međutim, ukoliko ostvari politički uspeh, Rusija bi morala da bude oprezna.
„Le Pen nije prijatelj Rusije“, zaključio je Siprov.
Ruska politika prema drugim državama zato bi, po njegovoj oceni, trebalo da polazi prvenstveno od interesa ruskog naroda i države.
U sadašnjim okolnostima smatra korisnijim da Moskva pređe preko antiruske retorike Marin Le Pen, ali bez stvaranja očekivanja da bi njena eventualna politička pobeda uklonila dublje sukobe interesa između Francuske i Rusije.
Kako piše Cargrad, promena retorike u Parizu zato može poslužiti kao pokazatelj granica oslanjanja na evropske političke snage koje se protive sadašnjem establišmentu: njihovi stavovi o nacionalnom identitetu i tradicionalnim vrednostima ne znače automatski i strateško približavanje Rusiji.
Da. Spirov je u pravu. Pa i ja sam to konstatovao. Mada Le Pen i AFD zele obnoviti snabdevanje energenata iz Rusije, to ne znaci da se slazu sa novim granicama Rusije i da ce zarad energije okrenuti glavu. Problem je sto su svi ti politicari umesani u neku aferu i sto 8h obavestajne sluzbe mogu pritiskati zbog toga. Stav Le Pen i AFD ce se razlikovati od sadasnjeg samo u kolicini agresivnosti. Oni ce isto nastaviti graditi EU odbranbenu politiku, ali mozda nece ici na granicu sa Rusijom izazivati kao sadasnji EU politicari. Drugim recima, dajte vi namavenergiju, a mi cemo raditi na tome da budemo sa vama vojno egal, zlu netrebalo. I to ce raditi pod pritiskom obavestajne zajednice i jastrebova.
Ma da. Kada ste nacionalizovali ruske kompanije to nikome nije smetalo. Sada su poceli da nacionalizuju vase i gle, imamo problem.