Sukob u Ukrajini ulazi u period u kojem se istovremeno pojačavaju vojni pritisak, finansijska podrška Kijevu i sankcije protiv Moskve.
Poslednji potezi SAD i EU pokazuju da će naredni meseci doneti nove isporuke naoružanja, dok se mogućnost smirivanja sukoba dodatno komplikuje.
Ruski vojni ekspert i istoričar snaga protivvazdušne odbrane Jurij Knutov smatra da pokušaji Kijeva da izvede udare tokom izbora u Rusiji ne predstavljaju završetak takvih operacija. On očekuje nove pokušaje udara na Moskovski region i upozorava da nema razloga za opuštanje.
Posebno ukazuje na podatke prema kojima bi proizvodnja svih vrsta dronova u Ukrajini, uključujući FPV letelice, mogla da dostigne sedam miliona godišnje. Knutov ocenjuje da je reč o ogromnoj količini koja bitno menja razmere potencijalne upotrebe bespilotnih sistema.
Istovremeno, američki Stejt department odobrio je moguću prodaju Ukrajini opreme i sredstava za modernizaciju protivvazdušne odbrane vrednu oko 2,68 milijardi dolara.
Paket obuhvata rakete označene kao S-300 Clone, GAM-67, laserski navođene protivvazdušne raketne sisteme povećanog dometa, improvizovane transportno-lansirne sisteme, modifikacije mobilnih lansera i radare RPS-202 namenjene borbi protiv dronova.
Predviđeni su i rezervni delovi, softver, održavanje, transportna, inženjerska, tehnička i logistička podrška. Knutov je, govoreći o sistemima koji mogu da zamene sovjetske S-300, ukazao i na rakete porodice Patriot, dok se u američkom paketu pojavljuju dodatna rešenja namenjena jačanju ukrajinske PVO.
Takav razvoj događaja menja raniju računicu da bi zimski period mogao da pruži Rusiji povoljnije uslove za povećavanje pritiska na ukrajinske snage.
Ukoliko nove isporuke stignu u većem obimu, Kijev će dobiti dodatna sredstva za PVO, borbu protiv dronova i održavanje postojećih sistema.
Američki predsednik Donald Tramp je 18. septembra potpisao zakon kojim se uvode nove sankcije Rusiji. Mere su usmerene na ruski energetski i odbrambeni sektor, kao i na flotu tankera povezanu sa izvozom ruske nafte, dok zakon predviđa i mogućnost dodatnog tarifnog pritiska na velike trgovinske partnere Moskve.
Knutov takve poteze tumači kao dokaz da SAD više ne mogu da se predstavljaju kao neutralni posrednik između Moskve i Kijeva. Po njegovoj oceni, istovremeno vojno pomaganje Ukrajini i pooštravanje sankcija protiv Rusije pokazuje otvoreno svrstavanje Vašingtona na ukrajinsku stranu.
Pritisak ne dolazi samo iz SAD. Evropska komisija je odobrila dodatnih 6,1 milijardu evra za ukrajinske odbrambene potrebe, uključujući protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, municiju, dronove i sredstva za elektronsko ratovanje. Deo sredstava namenjen je i opremi za sisteme Patriot.
Taj novac deo je znatno šire finansijske konstrukcije. Program podrške Ukrajini predviđa do 90 milijardi evra tokom 2026. i 2027. godine, od čega je 60 milijardi namenjeno odbrani, dok je za 2026. predviđeno 28,3 milijarde evra za jačanje ukrajinskih odbrambenih industrijskih kapaciteta.
Knutov smatra da finansijska pomoć ima i drugu funkciju, jer Ukrajina mora da održava rad državnog aparata i finansiranje vojske. Zbog toga kombinacija budžetske i vojne podrške omogućava Kijevu da istovremeno održava državne funkcije i nastavlja ratne operacije.
U tom kontekstu pojavile su se i informacije o dodatnoj poljskoj pomoći Ukrajini. Zajedno sa američkim i evropskim paketima, to ukazuje na nameru zapadnih zemalja da pred zimski period povećaju količinu novca, municije, PVO sredstava, dronova i druge vojne opreme dostupne Kijevu.
Knutov zaključuje da je cilj takve politike da Ukrajina tokom zime ne ostane bez finansijskih i vojnih resursa koji su joj potrebni za nastavak sukoba.
Time se, po njegovom mišljenju, istovremeno smanjuju izgledi da rat bude završen u periodu u kojem je Moskva računala na povećavanje pritiska.
Položaj Trampa pritom vidi kao složen. Američki predsednik mora da vodi računa o unutrašnjoj političkoj situaciji pred izbore za Kongres, dok je istovremeno izložen pritisku i republikanaca i demokrata.
To, međutim, ne menja posledice odluka koje dolaze iz Vašingtona. Nastavak pomoći Ukrajini uz nove sankcije Rusiji, ocenjuje Knutov, ne doprinosi poboljšanju odnosa Moskve i Vašingtona, već stvara dodatne prepreke za međusobno razumevanje u trenutku kada se vojna podrška Kijevu ponovo povećava.
Nazalost, rusko vodstvo se stalno hvata za SAD u resenju spora, a SAD otvoreno pomazu Ukrajinu, sto je neshvatljivo. Neshvatljivo je i da Lavrov zeli pistici sporazum o zitu i energentima., sto jako pomaze Ukrajini a mnogo manje samoj Rusiji. Neshvatljivo je i da Dimitrijeva salju u SAD rsdi nekakvih dogovora o buducim ulaganjima SAD u Rusiju. Ako bi se nastavilo sa unistavanjem hala, fabrika i transportnih cvorista, Ukrajina tesko da moze izdrati. Zapad salje uglavnom vojnu pomoc Ukrajini, ali stanovnistvo mora od neceg i da zivi. U svemu, i vreme je jedan veoma vazan faktor. Ako se bude cekalo, situacija moze da se promeni.