Borbe u rejonu Orehova ulaze u novu fazu, u kojoj se menja način upotrebe ruskih jurišnih jedinica i sredstava vatrene podrške.
Umesto da pešadijske grupe odmah pokušavaju da prodru do ukrajinskih položaja, sve veći deo posla obavlja se pre njihovog neposrednog napredovanja.
Prednje ruske jedinice sada su prvenstveno usmerene na otkrivanje položaja i vatrenih tačaka ukrajinskih snaga. Nakon identifikovanja ciljeva, njihove koordinate prosleđuju se avijaciji, koja dejstvuje po utvrđenjima pre nego što jurišne grupe krenu napred. Takav način borbe trebalo bi da smanji potrebu da pešadija prilazi položajima koji još nisu neutralisani.
Promena je postala vidljiva i na snimcima borbi. Umesto pokušaja ulaska na položaje malim grupama, ruska vojska intenzivnije koristi avionsku municiju protiv zgrada i utvrđenja u kojima se nalaze ukrajinske jedinice. Tek nakon udara i razaranja takvih objekata ruske jurišne grupe zauzimaju položaje.
Isti pristup počeo je da se primenjuje i tokom borbi za Orehov. Broj vazdušnih udara je povećan, dok je deo zadataka koje su ranije obavljali udarni dronovi prebačen na avijaciju.
Zaslužni vojni pilot Rusije i general-major Vladimir Popov ocenjuje da se položaj ukrajinskih jedinica u rejonu Orehova pogoršao. Ruske snage, kako tvrdi, pojačavaju pritisak na grad i njegovu periferiju, dok istovremeno dejstvuju po glavnim pravcima kojima se snabdevaju ukrajinske jedinice.
Udari avijacije, prema Popovu, ograničavaju mogućnost ukrajinske strane da manevriše rezervama. Posledica bi mogla da bude pojava problema na svim sektorima borbi za orehovski utvrđeni rejon, jer otežano prebacivanje ljudstva i tehnike direktno utiče na sposobnost održavanja odbrane.
Jedan od ključnih razloga zbog kojih ruske snage sada imaju veću slobodu u izboru sredstava za napad Popov vidi u slabljenju mogućnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Nedostatak municije, prema njegovim rečima, ne odnosi se samo na presretače za sisteme Patriot, već i na sisteme kratkog i srednjeg dometa, kao i na prenosive protivvazdušne raketne sisteme.
Drugi faktor je povećanje ruske proizvodnje municije i bespilotnih letelica. Veća raspoloživost različitih sredstava omogućila je ruskim snagama da istovremeno dejstvuju po većem broju ciljeva i da za konkretne zadatke biraju između dronova, artiljerijskih i avionskih sredstava.
Treći element je borbeno iskustvo stečeno tokom sukoba. Kopnene grupe i ruska avijacija sada deluju u znatno bližoj koordinaciji: jurišne jedinice otkrivaju ciljeve na terenu i prosleđuju podatke Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije, koje zatim izvode udare.
Popov tvrdi da je upravo iskustvo prikupljano i analizirano tokom prethodnih godina sada pretočeno u ovakav način borbenog delovanja.
Koordinacija je, prema njegovoj oceni, dostigla nivo na kojem avijacija može da napada ciljeve čak i kada se u njihovoj neposrednoj blizini nalazi ruska jurišna pešadija, jer jedinice računaju na dovoljno preciznu razmenu podataka da bombe neće pogoditi sopstvene snage.
Nova šema dejstva zasniva se upravo na toj podeli zadataka između jedinica na zemlji i avijacije: Prve pronalaze i označavaju ciljeve, dok se utvrđenja uništavaju iz vazduha pre nastavka napredovanja.
Ipak, Popov ne očekuje brzo urušavanje fronta. Stabilni vremenski uslovi trenutno pogoduju obema stranama i omogućavaju im da koriste raspoloživa sredstva bez ozbiljnijih vremenskih ograničenja.
Njegova procena je, međutim, da će ukrajinskim jedinicama biti sve teže da zadržavaju sadašnje položaje ukoliko se postojeći intenzitet pritiska nastavi.
