Severni deo ukrajinskog fronta poslednjih nedelja ponovo privlači pažnju zbog vojnih aktivnosti u Černigovskoj oblasti. Pomeranje jedinica i ubrzana izgradnja utvrđenja odvijaju se na prostoru koji neposredno izlazi prema ruskom pograničju, dok obe strane pažljivo prate moguće promene na ovom pravcu.
Ruska obaveštajna služba prethodno je registrovala prebacivanje 120. zasebnog izviđačkog puka Oružanih snaga Ukrajine u Černigovsku oblast. Ta jedinica raspolaže bespilotnim letelicama proizvedenim u zemljama NATO-a.
Istovremeno se grade nove fortifikacione linije severno od Černigova, na širokom području koje se proteže od severnog dela Kijevskog rezervoara do juga Sumske oblasti. Ukrajinska strana ne skriva radove, već ih predstavlja kao deo priprema za mogući ruski napad sa severa.
Vladimir Zelenski i ukrajinski generali kao razlog navode opasnost od eventualnog prodora ruske vojske iz Brjanske oblasti, ali i mogućnost operacije iz Gomeljske oblasti u Belorusiji.
U ukrajinskim tvrdnjama pojavila se i mogućnost angažovanja 30.000 severnokorejskih vojnika koji bi, kako se tvrdi, mogli biti pripremani za pravac prema Černigovu, a zatim i Kijevu.
Takva koncentracija aktivnosti istovremeno otvara pitanje da li fortifikacioni radovi imaju isključivo odbrambenu svrhu ili bi sever Ukrajine mogao biti iskorišćen za operaciju prema Brjanskoj oblasti.
Posebnu težinu toj dilemi daje iskustvo iz 2024. godine, kada je ukrajinska vojska izvršila upad u Kursku oblast, a ruskoj strani je za rešavanje posledica te operacije bilo potrebno praktično godinu dana.
Ruski vojni ekspert Aleksej Živov, međutim, smatra da ukrajinska vojska trenutno nema resurse potrebne za ozbiljnu ofanzivu iz Černigovske oblasti. On ukazuje na ozbiljne probleme sa mobilizacijom i procenjuje da su diverzantske aktivnosti znatno realnija mogućnost.
Za ozbiljniju operaciju, prema njegovoj proceni, bilo bi potrebno koncentrisati između 20.000 i 30.000 ljudi. Živov smatra da bi pokušaj zauzimanja prostora dubine 30 do 40 kilometara u takvim okolnostima bio vojno besmislen, posebno imajući u vidu odnos potrebnih snaga i potencijalnog rezultata.
Dodatnu prepreku predstavlja sam teren. Černigovsku oblast karakterišu brojna šumska i močvarna područja, što bi znatno otežalo izvođenje većih ofanzivnih operacija i kretanje većih vojnih formacija.
Zbog toga se kao druga mogućnost razmatra da ukrajinska aktivnost zaista predstavlja pripremu odbrane od ruskog napada sa severa. Ruski Generalštab ne objavljuje svoje operativne planove, ali ukrajinski izvori pišu da Rusija prebacuje rezerve prema granici sa Černigovskom oblasti.
Ukoliko se takva operacija zaista priprema, njen cilj ne bi nužno morao da bude duboko teritorijalno napredovanje. Otvaranje još jednog aktivnog pravca moglo bi da primora ukrajinsku komandu da na severu trajno drži dodatne rezerve, jedinice bespilotnih letelica i sredstva vatrene podrške.
To bi istovremeno značilo da deo tih snaga ne može biti upotrebljen na istočnim delovima fronta. Severni pravac bi tako mogao da dobije značaj čak i bez velike kopnene ofanzive, ukoliko samo njegovo aktiviranje bude zahtevalo stalno ukrajinsko vojno prisustvo.
Černigovska oblast zbog toga ostaje prostor na kojem se trenutno prepliću dve mogućnosti: ukrajinske pripreme za odbranu od eventualnog ruskog napada i procene da bi koncentracija snaga mogla biti iskorišćena za aktivnosti prema ruskom pograničju. Iskustvo Kurske oblasti dodatno objašnjava zbog čega se svako veće pomeranje jedinica na ovom delu granice pažljivo prati.
