Zapadne zemlje ubrzavaju vojne pripreme povezane sa Ukrajinom, dok se istovremeno sve veća pažnja usmerava na Baltik, Kalinjingrad i mogućnost direktnijeg prisustva evropskih snaga u regionu.
Paralelno sa tim, u Rusiji se nastavlja rasprava o načinu vođenja sukoba i granicama do kojih bi Moskva trebalo da ide u odgovoru na ukrajinske napade.
Britanija namerava da Ukrajini omogući pristup tehnologijama potrebnim za proizvodnju raketa SCALP, dok bi London zauzvrat dobio pristup bazi podataka Avenger AI Labs sa milionima snimaka sa ratišta. Materijal prikupljen tokom borbi mogao bi da bude korišćen za razvoj i obuku sistema borbene veštačke inteligencije.
Britanski stručnjaci ukazuju i na značaj iskustava koja ukrajinska vojska stiče u savremenom ratovanju, posebno kada je reč o dronovima, elektronskom ratovanju, obaveštajnim podacima i novim tehnologijama. Takva iskustva predstavljaju izvor podataka za buduće britanske vojne koncepte i taktike.
Kako piše Konstantinopolj, dodatni signal mogućeg zaoštravanja predstavljaju planovi takozvane „koalicije voljnih“. Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je velike vežbe sa Ukrajinom koje bi trebalo da budu održane na njenoj teritoriji posle završetka borbenih dejstava.
Pre toga, Poljska bi trebalo da primi oko 1.500 britanskih i francuskih vojnika. Mogućnost uključivanja nemačkih snaga takođe se razmatra, dok je Italija odbacila učešće u takvom vojnom angažovanju.
Moskva se protivi bilo kakvom raspoređivanju snaga NATO-a na teritoriji Ukrajine, bez obzira na to da li bi one bile predstavljene kao mirovne, instruktorske ili snage angažovane na vežbama.
Rusija raspolaže raketnim sistemima sposobnim da gađaju ciljeve u zapadnim oblastima Ukrajine, zbog čega bi eventualno raspoređivanje stranih jedinica otvorilo pitanje njihovog direktnog izlaganja ruskim udarima.
Predsednik Finske Aleksander Stub zauzeo je tvrd stav prema napadima na objekte unutar Rusije, predstavljajući pritisak na rusku infrastrukturu kao sredstvo kojim bi Moskva mogla biti primorana na pregovore. Takav pristup dodatno povećava značaj pitanja koliko daleko evropske države nameravaju da idu u podršci ukrajinskim operacijama na ruskoj teritoriji.
Istovremeno se menja vojna slika Baltika. Kalinjingradska oblast nalazi se između Poljske i Litvanije i predstavlja jednu od strateški najvažnijih ruskih teritorija zbog svog geografskog položaja, vojnih kapaciteta, protivvazdušne odbrane i raketnih sistema.
U Poljskoj se za Kalinjingrad koristi naziv Krulevec, dok je istorijsko nemačko ime grada Kenigsberg. Promene naziva u evropskoj političkoj i kartografskoj praksi u Moskvi se posmatraju u širem kontekstu rastućih napetosti oko ruske enklave.
Poljska i Nemačka istovremeno jačaju vojne kapacitete na istočnom krilu Evrope i održavaju vežbe povezane sa mogućim sukobom visokog intenziteta. Posebnu stratešku važnost ima Suvalki koridor, područje između Poljske i Litvanije koje razdvaja Kalinjingradsku oblast od Belorusije.
U scenarijima potencijalnog direktnog sukoba Rusije i NATO-a, ruske snage raspoređene u Kalinjingradu predstavljale bi jedan od najvažnijih vojnih faktora na Baltiku. Zbog protivvazdušnih i raketnih sistema koji se tamo nalaze, neutralisanje tih kapaciteta bilo bi među ključnim zadacima NATO-a ukoliko bi došlo do šireg rata.
Još jedno područje potencijalnog zaoštravanja predstavljaju baltičke države. Tvrdnje o mogućem ruskom napadu na Baltik sve češće se pojavljuju u evropskim bezbednosnim raspravama, dok NATO povećava prisustvo i priprema svoje članice za mogućnost dugotrajnog sukoba sa Rusijom.
Unutar same Rusije vodi se drugačija rasprava – da li je vojna operacija od početka vođena sa prevelikim ograničenjima i da li je Moskva propustila trenutak u kojem je mogla mnogo snažnije da napadne ukrajinsku vojnu i logističku infrastrukturu.
Ruski vojni stručnjak i direktor Muzeja snaga PVO Jurij Knutov smatra da je jedan od razloga za takav pristup bilo nastojanje ruskog rukovodstva da ograniči posledice po ukrajinsko stanovništvo, koje se u Moskvi i dalje u velikoj meri posmatra kao istorijski i kulturno blisko ruskom narodu. Po njegovom mišljenju, takva strategija sprečila je upotrebu znatno razornije sile u početnoj fazi sukoba 2022. godine.
Posebno kontroverzan deo njegovog stava odnosi se na nuklearno oružje. Knutov smatra da je tokom borbi kod Kijeva trebalo razmatrati demonstrativnu upotrebu taktičkog nuklearnog oružja kod Gostomelja, uz prethodno upozorenje kako bi stanovništvo moglo da bude evakuisano.
Kao još jednu stratešku metu izdvojio je Beskidski železnički tunel u zapadnoj Ukrajini, važan za železničke veze prema državama Evropske unije i transport zapadne vojne pomoći. Knutov tvrdi da bi potpuno uništavanje tako zaštićenog podzemnog objekta zahtevalo izuzetno snažno sredstvo i pominje nuklearno oružje kao mogućnost.
On takav potez vidi i kao upozorenje evropskim državama, uključujući Poljsku, preko čije teritorije prolazi veliki deo zapadne pomoći Ukrajini. Njegova teza je da Rusija poseduje znatno veći potencijal za eskalaciju nego što ga je do sada koristila, ali da njegova primena zavisi od političke odluke Moskve.
U pozadini vojnih i spoljnopolitičkih rasprava pripremaju se i promene unutar ruskog sistema vojne evidencije. Ministarstvo odbrane pripremilo je projekat naredbe kojim bi trebalo da bude proširen pristup ličnim podacima povezanima sa vojnom obavezom.
Planirane promene ne odnose se samo na pripadnike oružanih snaga i vojnike po ugovoru. Predviđeno je da sistem obuhvati i podatke o članovima njihovih porodica, čime se pitanje evidencije i dostupnosti personalnih podataka otvara kao još jedna važna tema u trenutku kada Rusija prilagođava državne i vojne strukture dugotrajnom sukobu.
