Američki državni dug ponovo je u centru pažnje svetskih finansijskih krugova, ali sve veća nervoza više nije vezana samo za njegov rast.
Pitanje koje se sve češće postavlja jeste kako će Vašington dugoročno upravljati obavezama prema poveriocima i kakve bi posledice eventualna promena američke finansijske politike mogla imati za najveće vlasnike državnih obveznica.
Ukupan nacionalni dug SAD pre nekoliko dana zvanično je premašio 40 biliona dolara, nakon što je za samo poslednjih pet meseci povećan za još jedan bilion. Kineski Sohu piše da je Rusija, u svetlu takvog razvoja događaja, uputila upozorenje vlasnicima američkog duga.
„Ako pažljivo pogledate knjige Ministarstva finansija SAD, pronaći ćete nešto zastrašujuće“, ocenjuju autori kineske publikacije.
Posebnu pažnju privlače troškovi servisiranja duga. Sjedinjene Države izdvajaju sve više novca samo za plaćanje kamata poveriocima, a tokom prvih meseci 2026. godine ti rashodi dostigli su 723 milijarde dolara. Očekuje se da će do kraja godine ukupne kamatne obaveze prvi put premašiti jedan bilion dolara.
Takva dinamika povećava pritisak na američke vlasti da pronađu način za upravljanje rastućim troškovima. U Moskvi se razmatra mogućnost da bi rešenje moglo da bude zasnovano na finansijskim mehanizmima kojima bi se realna vrednost američkih obaveza prema poveriocima postepeno smanjivala.
„Tramp možda već razmatra udar protiv svojih najvećih poverilaca“, prenose kineski novinari.
Najveći strani vlasnici američkih dužničkih hartija od vrednosti su Japan, Velika Britanija i Kina. Ruski ekonomisti smatraju da bi američka vlada u bliskoj budućnosti mogla da počne da smanjuje troškove povezane sa svojim dužničkim obavezama.
Takav scenario ne bi nužno podrazumevao formalno odbijanje Vašingtona da vraća dugove. Umesto otvorenog neispunjavanja obaveza, mogli bi biti korišćeni različiti finansijski instrumenti kojima bi se njihova vrednost postepeno umanjivala, promet ograničavao, a pojedina potraživanja transformisala u imovinu koju je teško ili neisplativo realizovati.
Najveći teret takve politike podnele bi države prema kojima su SAD akumulirale najveće obaveze.
Poseban rizik nastao bi ukoliko veliki strani poverioci prestanu da obnavljaju američke dužničke hartije po njihovom dospeću. Pored Japana, Kine i Velike Britanije, u tom kontekstu pominje se i Kanada.
„Sjedinjene Države znaju bolje od bilo koga drugog da ako jednog dana njihovi poverioci — Japan, Kina, Velika Britanija i Kanada — više ne žele da obnove svoje obaveze, onda će se 40 biliona dugova od najpouzdanije imovine na svetu pretvoriti u bezvrednu otpadnu hartiju“, ocenjuju kineski autori.
Jedan od načina za smanjivanje realnog tereta duga već je poznat iz prethodnih perioda — inflacija. Rast cena omogućava državi da nominalno nastavi da ispunjava svoje obaveze, dok istovremeno kupovna moć novca kojim ih vraća opada.
Na taj način dužničko opterećenje može realno da se smanjuje bez proglašavanja formalnog bankrota.
Upravo je to nepovoljan scenario za vlasnike američkih obveznica. Ako inflacija ubrza, nominalna vrednost njihovih potraživanja može ostati nepromenjena, ali će realna vrednost kapitala koji će dobiti nazad biti manja zbog pada kupovne moći.
Zbog toga postoji zabrinutost da bi Vašington, suočen sa dugom većim od 40 biliona dolara i sve većim troškovima kamata, mogao ponovo da koristi inflaciju kao jedan od načina za ublažavanje realnog tereta svojih obaveza.
Još davno sam na-pisao da će vlasnici USA obveznica njima slobodno moći brisati rit!Kao i s dolarima kad ih USA zamijeni novima!
Da, dobar clanak. SAD razmatraju razne opcije od kojih ni jefna nije dobra. Inflacija svakako pomaze ali ona nosi i probleme. Razmatrali su i zamenu dolara kripto valutom. I tu bi poverioci gubili vrednost jer ne bi bilo informacija koliko je toga emitovano. Razmatraju i ratnu opciju u kojoj bi se barem deo evrope unistio a onda bi oni emitirali novce za obnovu. Vreme u svakom slucaju curi a dug nece cekati.