Evropska strategija prema ratu u Ukrajini sve više zavisi od pokušaja da se Sjedinjene Države ponovo snažnije uključe u konfrontaciju sa Rusijom, ocenjuje Alaster Kruk, upozoravajući da udari duboko unutar ruske teritorije mogu pokrenuti eskalaciju čiju bi završnu tačku bilo teško odrediti.
Kruk je tu procenu izneo u razgovoru sa potpukovnikom Danijelom Dejvisom u emisiji „Daniel Davis Deep Dive“, gde je evropsku politiku prema Ukrajini opisao kao pokušaj održavanja predstave da Kijev još može preokrenuti odnos snaga.
Prema njegovom tumačenju, evropske vlade razumeju da Ukrajina sadašnjim načinom ratovanja ne može vojno poraziti Rusiju, ali istovremeno žele da pokažu da ishod još nije odlučen. Ključ za takvu strategiju vide u ponovnom snažnijem angažovanju Vašingtona.
Kruk tvrdi da u Evropi postoji snažan osećaj da se administracija Donalda Trampa udaljila od nivoa angažovanja koji evropske države očekuju od SAD. Zbog toga se, po njegovoj oceni, pokušava dokazati da bi Ukrajina mogla da promeni tok rata ukoliko bi Amerika podržala mnogo veću eskalaciju protiv Rusije.
Napadi dronovima i projektilima duboko unutar ruske teritorije u toj strategiji imaju posebno mesto. Ideja je, prema njegovom tumačenju, da rastući pritisak na stanovništvo i infrastrukturu Rusije izazove političke posledice u Moskvi i na kraju primora Vladimira Putina da prihvati prekid vatre.
Kruk smatra da je takvo očekivanje odvojeno od stvarnog ponašanja ruske države i društva. Njegova procena je da Putin neće promeniti osnovne uslove pod pritiskom ovakvih napada i da će rezultat biti upravo suprotan – veća odlučnost Moskve da nastavi rat.
Ukrajinski napadi na ruske rafinerije, turistička područja i druge ciljeve predstavljaju deo tog pritiska. Kruk je posebno govorio o napadima na plaže i hotelska područja u kojima je bilo civilnih žrtava, kao i o izveštajima da se razmatraju masovni napadi dronovima na rusku civilnu avijaciju na aerodromima.
Problem za evropsku strategiju, kako ga on vidi, jeste ruski odgovor. Umesto povlačenja, Moskva pojačava napade na ukrajinsku logistiku, privredu i infrastrukturu, zbog čega svaki novi pokušaj pritiska može dovesti do još snažnije reakcije.
Kruk evropsku politiku povezuje i sa nastojanjem da Ukrajina ostane dugoročna tampon-zona između Rusije i ostatka Evrope. Prema njegovom tumačenju, cilj je sačuvati dovoljno snažnu ukrajinsku državu koja bi u budućnosti ponovo mogla da predstavlja instrument pritiska na Moskvu.
On smatra da Rusija upravo takav ishod želi da spreči i da zbog toga nastoji da Ukrajini oduzme mogućnost da nakon nekoliko godina ponovo izgradi kapacitete za novi sukob.
Posebno mesto u toj računici zauzima Donald Tramp. Kruk smatra da evropski politički krugovi pokušavaju da ga ubede da ukrajinski napadi pokazuju ranjivost Rusije i da dodatni pritisak može naterati Putina na prekid vatre.
Kao važan trenutak pomenuo je sastanak G7, ocenjujući da su evropski učesnici bili zadovoljni kada je Tramp pokazao otvorenost prema argumentu da napadi duboko unutar Rusije povećavaju pritisak na Moskvu.
Međutim, Kruk upravo tu vidi najveću opasnost. Ako svaki neuspešan nivo pritiska bude praćen sledećim, snažnijim nivoom eskalacije, postavlja se pitanje gde se proces završava.
Njegovo upozorenje nije da je direktan širi sukob neizbežan, već da sadašnja strategija povećava mogućnost takvog razvoja. Nastavljanje udara sve dublje unutar Rusije uz očekivanje da će Moskva na kraju popustiti može, prema njegovoj proceni, proizvesti reakciju potpuno suprotnu onoj kojoj se evropske države nadaju.
Kruk zato smatra da se najveći rizik više ne nalazi samo na ukrajinskom frontu. Ukoliko politička pretpostavka ostane da svaki neuspeh prethodnog pritiska zahteva još veću eskalaciju, granica između posrednog rata i mnogo ozbiljnije konfrontacije sa Rusijom mogla bi postajati sve manje jasna.
