Rusija je proširila arsenal severnokorejskih balističkih raketa novim sistemom namenjenim za dejstvo po snažno utvrđenim i drugim važnim ciljevima.
Reč je o raketi koja se po dometu, masi bojeve glave i mogućnostima probijanja značajno razlikuje od sistema koje je Moskva do sada dobijala iz Severne Koreje.
Military Watch Magazine piše, pozivajući se na Glavnu upravu obaveštajne službe Ministarstva odbrane Ukrajine, da je Rusija prvi put dobila severnokorejske balističke rakete KN-30, poznate i kao Hwasong-11C. Njihova isporuka usledila je nakon ranijih isporuka taktičkih raketa kratkog dometa KN-23 i KN-24.
Najveća razlika odnosi se na bojevu glavu. KN-30 nosi bojevu glavu mase 2.500 kilograma, što predstavlja približno pet puta veću korisnu nosivost od glavne ruske taktičke balističke rakete „Iskander-M“.
Prema podacima ukrajinske vojne obaveštajne službe, u Voronješkoj oblasti raspoređeno je oko 90 severnokorejskih vojnika. Očekuje se da će oni upravljati i održavati do šest lansirnih sistema namenjenih severnokorejskim raketama.
Rusija je već koristila rakete KN-23 i KN-24, čije karakteristike objašnjavaju interesovanje za dalje nabavke severnokorejskih balističkih sistema. Njihova sposobnost manevrisanja i profil leta na manjim visinama mogu da otežaju presretanje, dok ih relativno ograničen domet čini pogodnim za dejstvo po ciljevima u blizini linije fronta, ali i u ukrajinskoj pozadini.
KN-30 bi trebalo da znatno proširi takve mogućnosti. Velika bojeva glava i sposobnost prodiranja omogućavaju upotrebu protiv snažno utvrđenih položaja i velikih vojnih formacija, uz znatno veću eksplozivnu snagu od raketa koje su do sada korišćene za slične zadatke.
Domet raketa KN-23B i KN-30 iznosi približno 1.000 kilometara, što je oko dva puta više od dometa ruskog „Iskandera-M“. Zbog kombinacije dometa i veoma velike bojeve glave, KN-23B i KN-30 svrstavaju se među najsnažnije kandidate u kategoriji balističkih raketa kratkog dometa, koja obuhvata rakete zemlja-zemlja sa dometom manjim od 1.000 kilometara.
KN-23, KN-30 i „Iskander-M“ koriste kvazibalističke, odnosno snižene putanje leta i mogu da izvode značajne manevre tokom kretanja ka cilju. Takav profil leta otežava njihovo otkrivanje, praćenje i presretanje protivraketnim sistemima.
Mogućnosti severnokorejskih raketa bile su demonstrirane još u oktobru 2019. godine. Posle jednog probnog lansiranja KN-23, južnokorejski izvori potvrdili su da američki protivraketni sistem AEGIS nije uspeo ni da otkrije lansiranje.
Poseban značaj KN-30 povezuje se sa karakterom ukrajinskih odbrambenih položaja. Ukrajinske snage u velikoj meri koriste utvrđenja, zbog čega kombinacija velike bojeve glave i sposobnosti prodiranja daje ovoj raketi potencijal za napade na takve objekte neposredno iza linije fronta i dublje u pozadini.
Podaci ukrajinske vojne obaveštajne službe pokazuju da je Rusija do jula raspolagala sa oko 50 severnokorejskih raketa tri tipa — KN-23, KN-24 i KN-30. Dolazak Hwasong-11C predstavlja prvi put da je Severna Koreja Rusiji isporučila ovu težu klasu balističkih raketa.
Istovremeno sa raketama, prisustvo oko 90 severnokorejskih vojnika u Voronješkoj oblasti ukazuje na formiranje kapaciteta za njihovo operativno korišćenje. Oni mogu da opslužuju do šest lansirnih sistema za rakete KN-23, KN-24 i KN-30.
