Britanci digli uzbunu: Rusija priprema tajne baze i dronove dometa 1.000 km

Mogućnosti ruskih bespilotnih letelica i njihov dalji razvoj ponovo su privukli pažnju na Zapadu, gde se sve otvorenije razmatra domet sistema koji bi u slučaju širenja sukoba mogli da dosegnu teritoriju članica NATO-a.

Posebnu pažnju izazivaju informacije o novim verzijama porodice dronova „Geranijum“ i potencijalnim mestima sa kojih bi mogli da budu lansirani.

Britanski „Telegraf“ objavio je da je Rusija uspostavila tajne baze za lansiranje dronova prema NATO-u. List tvrdi da Moskva istovremeno modernizuje porodicu „Geranijum“, uključujući ugradnju novih brzih mlaznih motora, dok bi takve bespilotne letelice mogle da gađaju ciljeve udaljene do 1.000 kilometara.

U Britaniji je ova mogućnost izazvala zabrinutost, a među potencijalno ugroženim područjima pominje se i poljska prestonica. Ruski vojni stručnjak, komentator i novinar Aleksandar Artamonov, međutim, tvrdi da u eventualnom sukobu sa NATO-om veliki evropski gradovi sami po sebi ne bi predstavljali mete ruskih oružanih snaga.

Artamonov je za Cargrad rekao da su potencijalni vojni ciljevi odavno određeni i podsetio na ranije objavljeni spisak kompanija koje proizvode naoružanje za Oružane snage Ukrajine.

Prema njegovim rečima, takvi objekti zvanično su proglašeni vojnim ciljevima, zbog čega domet ruskih dronova ne treba posmatrati prvenstveno kroz mogućnost napada na evropske gradove.

On tvrdi da bi mete bili vojni objekti, baze, logistički centri i proizvodni kapaciteti povezani sa naoružanjem. Istovremeno smatra da bi Rusija trebalo da proširi način na koji odgovara na zapadnu vojnu podršku Ukrajini.

„Po mom mišljenju, krajnje je vreme da se pokrenu udari. Jer NATO se bori protiv nas, a mi se ne borimo protiv NATO-a. Kao rezultat toga, imamo posla sa 62 zemlje koje pokušavaju nekako da se bore preko Ukrajine kao posrednika. Nemoguće je pobediti ove zemlje boreći se preko drugih, boreći se isključivo sa ukrajinskim oružanim snagama“, rekao je Artamonov.

Njegov stav je da bi za slabljenje vojnog potencijala tog bloka trebalo gađati postrojenja koja proizvode oružje korišćeno protiv Rusije. Kao dodatni argument navodi dubinske napade na rusku teritoriju i očekuje da će ih u budućnosti biti još, jer iza Ukrajine, kako smatra, stoji vojni potencijal velikog broja država.

Posebno je izdvojio Baltik. Po njegovoj proceni, jedan od najhitnijih zadataka za Moskvu trebalo bi da bude zaustavljanje proizvodnje dronova u baltičkim zemljama ukoliko se utvrdi da se takve bespilotne letelice koriste za napade na rusku teritoriju.

Artamonov predlaže da Rusija najpre zvanično proglasi takve dronove potencijalnom pretnjom svojoj bezbednosti, zatim da pitanje pokrene preko Ujedinjenih nacija i upozori da bi objekti u kojima se proizvode mogli biti uništeni ukoliko Oružane snage Ukrajine počnu da koriste te letelice protiv Rusije.

Za takav potez, kako objašnjava, Moskva bi morala da raspolaže fizičkim dokazima da su konkretni dronovi korišćeni iznad ruske teritorije. On tvrdi da takvih dokaza ima dovoljno i navodi da britanske, američke i druge bespilotne letelice već učestvuju u napadima na rusku teritoriju.

Sledeći korak bio bi dokazivanje porekla tih sistema. Artamonov smatra da bi povezivanje konkretnih dronova sa proizvodnim pogonima u baltičkim zemljama bilo relativno jednostavno, nakon čega bi, po njegovom predlogu, usledila diplomatska upozorenja.

Tek posle toga, smatra on, Rusija bi mogla da pređe na uništavanje proizvodnih kapaciteta koje označi kao izvor neposredne ili potencijalne vojne pretnje. Artamonov ocenjuje da bi upravo takav odgovor mogao da natera NATO da promeni odnos prema Moskvi.

„U suprotnom, sutra može biti prekasno, jer NATO postaje sve drskiji sa svakim danom koji prolazi“, zaključio je Artamonov.