Hazin: Bliski istok ulazi u opasnu fazu, Turska bi mogla da se suoči sa teškim potresima

Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenio je u video-komentaru objavljenom na YouTubeu da ekonomske teškoće Turske povećavaju političke rizike na Bliskom istoku, dok istovremeno promene u odnosima velikih sila stvaraju okolnosti u kojima regionalni akteri dobijaju sve veći značaj.

Turska je, prema Hazinovoj proceni, pokušavala da vodi izrazito regionalnu politiku, ali je takav pristup doveo do ozbiljnih problema. On tvrdi da se turska ekonomija ubrzano pogoršava i da sadašnje političke elite imaju sve manje prostora da održe stabilnost zemlje bez velikih promena.

Upravo zbog toga Hazin smatra da postoji velika verovatnoća novog rata na Bliskom istoku. Takav sukob, prema njegovoj proceni, ne bi ostao izolovan regionalni događaj, već bi ubrzao već postojeće ekonomske, logističke i političke probleme.

Moguća eskalacija posebno bi pogodila sistem u kojem su međunarodni trgovinski pravci već izloženi velikim pritiscima. Hazin ukazuje na teškoće povezane sa Ormuskim moreuzom i poremećaje u Crnom moru, ocenjujući da problemi na ključnim transportnim pravcima povećavaju cenu svake nove krize.

U takvoj situaciji Iran bi, po njegovom mišljenju, mogao da ima određenu prednost upravo zato što je svoju politiku i sistem uticaja dugo gradio prvenstveno u regionalnim okvirima.

Hazin ga svrstava među države koje bi mogle lakše da se prilagode slabljenju globalnog modela od centara čija moć zavisi od funkcionisanja čitavog svetskog sistema.

Promene nisu ograničene samo na Bliski istok. Hazin posebnu pažnju posvećuje odnosima Rusije, SAD i Japana, navodeći posetu ruskog predsednika Kurilskim ostrvima i reakciju Tokija. Japanski protest zbog takve posete opisuje kao očekivani protokolarni potez, kome ne pridaje presudan politički značaj.

Mnogo ozbiljnijim smatra stanje američkih sistema protivvazdušne odbrane. Hazin tvrdi da su SAD suočene sa velikim nedostatkom raketa za PVO sisteme i problemima u mogućnosti da brzo povećaju njihovu proizvodnju. Tu tvrdnju predstavlja kao još jedan simptom ograničenja sa kojima se suočavaju države čija je moć decenijama počivala na globalnom sistemu.

U isto vreme ukazuje na povećanu diplomatsku aktivnost i različite delegacije koje dolaze u Rusiju, uključujući crkvene predstavnike povezane sa Vatikanom. Takve kontakte, zajedno sa drugim međunarodnim potezima, posmatra kao signale pokušaja različitih aktera da pronađu svoje mesto u promenjenim odnosima snaga.

Hazin smatra da sadašnja nestabilnost podstiče političke i ekonomske elite da ubrzano traže načine za očuvanje svojih pozicija. Ako se postojeći međunarodni sistem dalje bude menjao, grupe koje su imale korist od njegovog funkcionisanja mogle bi da se suoče sa gubitkom resursa, imovine i političkog uticaja.

Posebnu teškoću predstavlja brzina kojom se događaji smenjuju. Hazin navodi da se oko pojedinačnih političkih i bezbednosnih slučajeva gotovo trenutno pojavljuje više mogućih objašnjenja, od kojih svako može izgledati kao osnovni uzrok. Dok se pokušava utvrditi šta se zaista dogodilo, novi događaji već menjaju okolnosti.

Kao primer takvog informacionog okruženja pominje vest o francuskom admiralu koji je stradao u Pirinejima, ali izričito odbija da izvodi zaključke jer, kako kaže, nema informacije koje bi mu omogućile pouzdanu procenu tog slučaja. Za njega je značajnija sama činjenica da takve vesti odmah postaju predmet brojnih političkih interpretacija.

Sličan pristup primenjuje i na unutrašnja zbivanja u Rusiji. Umesto pitanja koja konkretna grupa stoji iza pojedinih političkih poteza, Hazin veću važnost pridaje činjenici da se događaji koji su dugo bili malo verovatni sada uopšte dešavaju. Odnose između različitih centara moći opisuje kao veoma složene i promenljive.

Njegova šira procena jeste da svet ulazi u period u kojem će regionalna sposobnost država da kontrolišu neposredno okruženje postajati važnija od ranijih globalnih mehanizama.

U takvom sistemu Bliski istok predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka, jer se na tom prostoru istovremeno prepliću ekonomska slabost pojedinih država, strateški trgovinski pravci i interesi više regionalnih i velikih sila.