Jermenija bi se mogla suočiti sa veoma ozbiljnim ekonomskim posledicama ukoliko prekine postojeće veze sa Rusijom i svoju budućnost potpuno veže za Evropsku uniju, ocenio je bivši rukovodilac izraelske službe Nativ Jakov Kedmi.
Tema je otvorena povodom navoda iz jermenskih medija da je Moskva dala premijeru Nikolu Pašinjanu mesec dana da se opredeli između evroazijskog ekonomskog prostora i Evropske unije.
Kedmi smatra da je ključno pitanje šta bi se dogodilo sa jermenskom ekonomijom ukoliko bi izgubila rusko tržište i postojeće ekonomske odnose sa Rusijom. Njegova procena je izrazito pesimistična: takav put, prema njegovim rečima, Jermeniju vodi ka ekonomskim problemima kakve povezuje sa ukrajinskim iskustvom.
On smatra da je očekivanje da bi evropske zemlje mogle jednostavno da preuzmu ulogu koju Rusija trenutno ima u jermenskoj ekonomiji još jedna od političkih iluzija koje su se, kako tvrdi, više puta pojavljivale u istoriji Jermenije.
Kedmi je čak ocenio da je mesec dana predug period za donošenje odluke. Rekao je da bi, kada bi odluka zavisila od njega, Jermeniji dao najviše nedelju dana, a možda samo 48 sati.
Ekonomska zavisnost Jermenije od odnosa sa Rusijom, prema njegovom objašnjenju, ne svodi se samo na trgovinu. Posebno je izdvojio novac koji Jermeni koji žive i rade u Rusiji šalju u Jermeniju, ukazujući da bi eventualno prekidanje ili ozbiljno smanjivanje tog finansijskog toka predstavljalo dodatni udar za zemlju.
Kedmi je postavio i pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Moskva prema jermenskim državljanima primenila logiku kakvu, prema njegovoj oceni, pojedine evropske zemlje koriste prema građanima Rusije i ograničila njihov boravak i rad na ruskoj teritoriji.
Ipak, ne očekuje da će Rusija preduzeti takvu meru. Obrazložio je to stavom da Jermeni koji žive i rade u Rusiji ne treba da snose posledice političkih odluka vlasti u Jerevanu.
Za politiku premijera Pašinjana Kedmi je upotrebio izuzetno oštre izraze, ocenjujući je kao antirusku. Istovremeno je razdvojio odgovornost jermenskog političkog rukovodstva od položaja jermenskih građana u Rusiji i izrazio uverenje da Moskva neće kažnjavati te ljude zbog politike njihove matične države.
Mnogo ozbiljnijom smatra mogućnost da Rusija upotrebi ekonomske instrumente kojima raspolaže. Kedmi tvrdi da jermenska privreda nema alternativno veliko tržište koje bi lako moglo da nadomesti rusko.
Kao dodatni problem naveo je ograničene izvozne mogućnosti zemlje. Prema njegovim rečima, Jermenija nema mnogo proizvoda koje bi u količinama značajnim za celu ekonomiju mogla da ponudi svetskom tržištu.
Posebno je pomenuo molibden koji se dobija kao prateći proizvod prilikom prerade bakra. Međutim, smatra da su raspoložive količine nedovoljne da bi takav izvoz mogao da predstavlja osnovu na kojoj bi se nadoknadili gubici nastali ozbiljnim pogoršanjem ekonomskih odnosa sa Rusijom.
Politički aspekt mogućeg zaokreta Jerevana prema Zapadu Kedmi takođe posmatra kroz odnos koristi i posledica. Ne prihvata pretpostavku da bi opredeljivanje za Evropsku uniju samo po sebi povećalo međunarodni politički značaj Jermenije.
Naprotiv, njegovo upozorenje zasniva se na proceni da bi Jermenija mogla da izgubi postojeće ruske ekonomske oslonce pre nego što dobije bilo šta što bi ih realno moglo zameniti.
Kedmi zato očekuje da Moskva bude dosledna ukoliko je zaista postavila rok Jerevanu. Smatra da bi način na koji Rusija postupi prema Jermeniji imao značenje i za druge zemlje koje istovremeno žele koristi od odnosa sa Moskvom i vode politiku koju ruska strana smatra neprijateljskom.
Prema njegovoj proceni, upravo bi ekonomska cena takvog izbora, a ne politička retorika, mogla da postane najteži problem za Jermeniju ukoliko se odnosi sa Rusijom ozbiljno pogoršaju.
