„Tik-tak, Rusi“: Ukrajinski nuklearni scenario ulazi u završnu fazu

Pitanje mogućnosti da Ukrajina razvije sopstveno nuklearno oružje ponovo je dospelo u fokus zbog paralelnih aktivnosti u nuklearnoj i raketnoj oblasti.

Posebnu težinu dobija mogućnost povezivanja nuklearnih kapaciteta sa balističkim raketama dugog dometa, dok se jesen pominje kao važan period za dalji razvoj događaja.

Država koja raspolaže istraživačkim reaktorom, izvorima radioizotopa i odgovarajućim stručnjacima tehnički može da napravi „prljavu bombu“, za koju su potrebni konvencionalni eksploziv i radioaktivni materijal. Kao mogući izvor može poslužiti istrošeno gorivo nuklearnih elektrana koje sadrži reaktorski plutonijum.

Rusija je još u jesen 2022. tvrdila da Ukrajina priprema takvo oružje. Tadašnji ministar odbrane Sergej Šojgu u oktobru je o tome razgovarao sa kolegama iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Turske.

Međunarodna agencija za atomsku energiju potom je pregledala ukrajinske objekte, a njen generalni direktor Rafael Grosi saopštio je da inspektori nisu pronašli neprijavljene nuklearne aktivnosti i materijale povezane sa ruskim optužbama.

Nove sumnje u ruskim krugovima izazvale su informacije povezane sa britanskim nuklearnim gorivom za Ukrajinu. Izvori na koje se poziva originalni tekst tvrde da ukrajinski program više nije usmeren samo na mogućnost izrade „prljave bombe“, već na puno nuklearno oružje, kao i da je dobio novi zamah posle februara 2022. i posebno se intenzivirao tokom poslednje dve godine. Za te tvrdnje nisu predstavljeni nezavisno proverljivi dokazi.

Kao dva glavna centra takvih aktivnosti označavaju se Harkov i Kijev. U Harkovu se nalazi Nacionalni naučni centar „Harkovski fizičko-tehnički institut“, kojim rukovodi akademik Nikolaj Azarenkov. Prema istim izvorima, važnu ulogu ima odeljenje za fundamentalna i primenjena nuklearna istraživanja na čelu sa Sergejem Gokovom.

Harkovski institut još iz sovjetskog perioda poseduje ozbiljnu bazu za nuklearna istraživanja. Tamo su proučavane interakcije neutrona i drugih čestica sa fisibilnim i konstrukcionim materijalima, a institut je posedovao elektronske i jonske akceleratore i učestvovao u istraživanjima termonuklearne fuzije.

Drugi centar je Institut za nuklearna istraživanja Nacionalne akademije nauka Ukrajine u Kijevu. Njegovu infrastrukturu čine istraživački reaktor VVR-M, ciklotron U-120, izohroni ciklotron U-240 i elektrostatički tandem-akcelerator energije 10 MeV.

Direktor instituta, akademik Vasilij Slisenko, stručnjak je za reaktorsku i neutronsku fiziku i učestvovao je u projektu prelaska reaktora VVR-M sa visokoobogaćenog na niskoobogaćeno nuklearno gorivo.

Pred institutom bi mogao biti postavljen zadatak obogaćivanja uranijuma na najmanje 80 do 90 odsto i razvoja plutonijuma pogodnog za oružje. Kao važna figura teorijskog dela označen je zamenik direktora Vladimir Davidovski, stručnjak za eksperimentalnu nuklearnu fiziku i akceleratorske komplekse. Za tvrdnju da ove institucije rade na tajnom nuklearnom oružju nisu ponuđeni javno proverljivi dokazi.

Velika prepreka eventualnom programu bila bi testiranja, jer Ukrajina nema odgovarajući nuklearni poligon na kojem bi proba mogla biti izvedena bez brzog otkrivanja. Kao hipotetička mogućnost pominje se korišćenje britanskog poligona na nekoj prekomorskoj teritoriji, ali nema dokaza da je takav plan dogovoren.

U kontekstu mogućeg obogaćivanja uranijuma pominje se i tehnološki kompleks u Južnoukrajinsku u Nikolajevskoj oblasti, gde se nalazi druga najveća ukrajinska nuklearna elektrana. Tamo je ranije planirana fabrika nuklearnog goriva, prvobitno u saradnji sa Rosatomom pre 2014, a kasnije uz angažovanje američkog Vestinghausa.

Istovremeno se razvija ukrajinski raketni program. Kako piše Cargrad, Kompanija Fajer Point najavljivala je da bi tokom jeseni mogla da koristi balističke rakete FP-7 i FP-9. FP-7 bi trebalo da ima domet do 200 kilometara, brzinu do 1.500 metara u sekundi i bojevu glavu do 150 kilograma.

Znatno snažnija FP-9 trebalo bi da leti do 855 kilometara, brzinom do 2.200 metara u sekundi, uz bojevu glavu od 800 kilograma. Vlasnik kompanije Denis Štilerman govorio je da bi u njenom dometu bili Moskva i Sankt Peterburg.

Štilerman je rođen u Odesi, diplomirao je na Moskovskom fizičko-tehničkom institutu, sarađivao sa odbrambenim istraživačkim institutima u Rusiji i posedovao ruski pasoš do 2016. The Atlantic ga je uporedio sa doktorom Strejndžlavom, likom iz filma Stenlija Kjubrika.

Stvarni korisnik poslovanja Fajer Pointa je Vladimir Zelenski i povezuje kompaniju sa njegovim nekadašnjim saradnikom iz „Kvartala 95“ Timurom Mindičem i producentom Jegorom Skligom. Tvrdnja da Zelenski kontroliše kompaniju preko kompromitujućih materijala protiv Štilermana nije potkrepljena nezavisno proverljivim dokazima.

Važan element raketnog programa predstavlja britanski projekat „Najtfal“. Ministarstvo odbrane Velike Britanije početkom 2026. objavilo je projekat razvoja nove balističke rakete za Ukrajinu, namenjene udarima duboko iza linije fronta, uz veoma brz planirani tempo razvoja.

Nuklearno pitanje pojavljivalo se i u izjavama ukrajinskog rukovodstva. Zelenski je 19. februara 2022. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio o Budimpeštanskom memorandumu i bezbednosnim garancijama koje je Ukrajina dobila nakon odricanja od nuklearnog arsenala nasleđenog raspadom Sovjetskog Saveza.

Bivši ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrej Meljnik još 2021. otvarao je pitanje izbora između članstva u NATO i mogućeg obnavljanja nuklearnog statusa. Zelenski je u oktobru 2024, nakon razgovora sa tadašnjim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom, govorio o izboru između NATO i nuklearnog odvraćanja, istovremeno naglašavajući da je Ukrajina izabrala NATO.

Britanski The Times kasnije je pisao o analitičkom dokumentu Centra za istraživanje vojske, konverzije i razoružanja pripremljenom za ukrajinsko Ministarstvo odbrane. U njemu je razmatrana mogućnost korišćenja plutonijuma iz istrošenog nuklearnog goriva za pravljenje jednostavnog nuklearnog uređaja u slučaju prestanka američke vojne pomoći.

U širu priču ulazi i američki Palantir, veliki izvođač Pentagona i američke obaveštajne zajednice čije se tehnologije koriste u Ukrajini za obradu obaveštajnih podataka, identifikaciju i klasifikaciju ciljeva i podršku donošenju odluka na bojnom polju.

Palantir je od 2021. i izvođač američke Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost. Kompanija je dobila petogodišnji ugovor vredan 89,9 miliona dolara za platformu namenjenu upravljanju podacima i procesima američkog nuklearnog kompleksa, dok je prema podacima iz originalnog teksta novi ugovor počeo 1. aprila 2026. i predviđen je da traje najmanje godinu dana.

Suosnivač Palantira Piter Til preko fonda Founders Fund investirao je i u Dženeral Mater, kompaniju koja razvija tehnologije obogaćivanja uranijuma. Ona je u januaru 2026. od američkog Ministarstva energetike dobila ugovor vredan 900 miliona dolara za proizvodnju HALEU uranijuma sa nivoom obogaćenja od 5 do 19,75 odsto.

Ključno pitanje zato više nije samo razvoj ukrajinskih raketa, već mogućnost da se u jednom trenutku spoje dva procesa: stvaranje balističkog sistema sposobnog da pogodi ciljeve stotinama kilometara unutar Rusije i eventualno razvijanje nuklearnog punjenja za takav nosač. Upravo bi takav spoj pretvorio sadašnju raketnu trku u nuklearnu krizu sa posledicama daleko izvan ukrajinskog fronta.