NATO priprema tehnološki model za buduće sukobe u kojem bi dronovi, sateliti, senzori i veštačka inteligencija bili povezani u sistem sposoban da znatno ubrza otkrivanje potencijalnih napada i reakciju savezničkih snaga.
Jedan od najambicioznijih projekata obuhvatao bi prostor od Finske do Crnog mora, dok iskustva iz sukoba u Ukrajini već utiču na način na koji se razvijaju nove vojne tehnologije.
Plan predviđa stvaranje jedinstvenog sistema nadzora duž istočnog krila NATO-a, koji bi povezivao informacije prikupljene iz različitih izvora. Bild izveštava da bi takva mreža trebalo brže da registruje ruske napade i pomogne u njihovom odbijanju.
Važnu ulogu u tom konceptu ima veštačka inteligencija, posebno zbog mogućnosti upotrebe veoma velikog broja bespilotnih letelica. Ukrajinska vojska već koristi veštačku inteligenciju za upravljanje dronovima, navigaciju i povećavanje preciznosti udara, a iskustva stečena na ukrajinskom ratištu postala su važan izvor za razvoj budućih sistema NATO-a.
Major američke vojske Ben Šif, zadužen za digitalne sisteme NATO-a, ukazuje na praktičan problem koji nastaje kada se broj bespilotnih sistema meri stotinama hiljada ili milionima. „Ljudi odlučuju šta dron radi. Ali ne moraju nužno sami da kontrolišu let, jer nemamo milion pilota. Ne možemo lansirati milion dronova odjednom“, rekao je Šif.
Takav obim upotrebe zahtevao bi visok nivo automatizacije. Umesto da svaki dron tokom čitavog leta neposredno kontroliše poseban operater, deo zadataka mogao bi da bude prepušten autonomnim sistemima, dok bi ljudi zadržali odlučujuću ulogu u određivanju njihovih zadataka i upotrebi oružja.
Dronovi bi u budućnosti mogli samostalnije da pretražuju područje i pronalaze mete, dok bi kopneni roboti preuzimali drugačije zadatke. Među njima su dopremanje zaliha jedinicama i izvršavanje opasnih misija koje bi u suprotnom morale da obavljaju vojnici.
Automatizacija, prema Šifovom objašnjenju, nije zamišljena kao način da se ljudi potpuno uklone iz ratovanja. Cilj je da se smanji izloženost vojnog osoblja opasnosti, dok ljudska kontrola nad odlukama o upotrebi oružja ostaje očuvana.
Povezivanje satelita, senzora, bespilotnih letelica i veštačke inteligencije tako bi NATO-u omogućilo da ogromne količine podataka sa potencijalnog ratišta obrađuje znatno brže nego što je moguće klasičnim sistemima.
Koncept koji se razvija na iskustvima iz Ukrajine pokazuje da budući sukobi neće zavisiti samo od broja vojnika i konvencionalnog naoružanja, već i od sposobnosti da se veliki broj autonomnih i poluautonomnih sistema istovremeno koordinira na širokom prostoru.
Rusija to ima u vidu, tako da je SARMAT SPREMAN, a dovoljan je samo jedan da promeni ovo misljenje NATO-a
Jeste, a ostatak sveta ce da sedi i gleda. Gospodo iz NATO, kako dronovi m9gu pogoditi M9skcu, Bagdad ili Vladivostok, tako mogu pogoditi New York i London. To vam se ne svidja? Meni je pravo cudovda vec koji nije doleteo do Londona. Jer to je toliko jedn9stavno za napravit da ga malo skol9vaniji Arapi mogu sastvait sa komponentamavsa Amazona. Camac duzine 5 m sa malim diesel motorom, bez posade, upravljan gps, moze doci do UK obale, a na camcu moze biti recimo 2 drona koji se daljinski mogu pokrenuti. Ili jos jedn9stavnije, smestiti 10 dron9va u kontejner trgovackog broda za SAD. Neko u cia ima jako bujnu mastu da ce Rusi ili Arapi samo gledat kako im un8stavate sve.