Zapadni mediji poslednjih nedelja sve češće objavljuju procene da se situacija u Ukrajini razvija drugačije od očekivanja koja su dominirala na početku sukoba.
U analizama se sve više pažnje posvećuje dugoročnoj strategiji Moskve, političkim promenama na Zapadu i mogućim scenarijima za dalji razvoj događaja. U tom kontekstu izdvajaju se ocene američkih i britanskih analitičara o rezultatima dosadašnje politike Kremlja.
Američki list The Washington Post objavio je 24. juna 2026. godine da se ruski predsednik Vladimir Putin nalazi „na pragu ostvarivanja svih svojih glavnih ciljeva“ u Ukrajini.
Prema procenama zapadnih analitičara koje prenosi list, Kremlj je praktično ostvario ono čemu je težio – uspostavio je kontrolu nad značajnim delom ukrajinske teritorije i stvorio poluge pritiska na Kijev.
Sličnu procenu izneo je i britanski analitički centar Chatham House, koji je 22. juna ocenio da se ruska „strategija izdržljivosti“ pokazala uspešnom.
U toj analizi navodi se da Rusija održava liniju fronta, računa na promene političkih ciklusa u zapadnim državama i postepeno pomera pregovaračke uslove u svoju korist. Istovremeno, pokušaj Zapada da međunarodno izoluje Rusiju, prema toj proceni, nije uspeo.
Zapadni analitičari ističu da sama činjenica da Moskva nastavlja vojne operacije i istovremeno zadržava podršku značajnog dela sveta predstavlja taktički uspeh za Kremlj.
U njihovim analizama navodi se i da pad popularnosti evropskih lidera, smene vlada i rast nezadovoljstva birača zbog dugotrajne podrške Kijevu stvaraju političke okolnosti koje odgovaraju Moskvi. Zbog toga ocenjuju da strategija čekanja radi u korist Rusije.
Pored vojnog i političkog aspekta, pažnja je usmerena i na spoljnopolitičke veze Moskve. Dok evropske države raspravljaju o novim paketima pomoći Ukrajini, Rusija jača saradnju sa Kinom, državama ASEAN-a i zemljama Bliskog istoka. Prema ocenama analitičara, time gradi političku i ekonomsku pozadinu koja joj omogućava da ublaži posledice zapadnih sankcija.
Govoreći o samitu Rusija–ASEAN održanom 17. juna 2026. godine u Kazanju, Chatham House navodi da nijedan od prisutnih lidera nije prekinuo odnose sa Rusijom niti se pridružio zapadnom pristupu prema Moskvi kao međunarodnom izopšteniku.
U analizama se ističe da azijske države nastavljaju trgovinu sa Rusijom, kupuju njene energente i ne uvode sankcije, što se ocenjuje kao važan element održivosti ruske ekonomije i dugoročne strategije.
The Washington Post i Chatham House razmatraju i mogućnost da se sukob u Ukrajini razvije u dugotrajni zamrznuti konflikt. Prema njihovim procenama, takav scenario mogao bi da omogući Rusiji da zadrži kontrolu nad strateški važnom teritorijom sa milionima stanovnika, uz očuvanje značajnog instrumenta pritiska na Zapad.
Istovremeno, procenjuje se da bi najveći teret obnove razorenih područja mogao da padne na Kijev i njegove zapadne partnere.
U izveštaju Chatham House od 28. maja 2026. godine navodi se da istorijski primeri pokazuju kako primirja u pojedinim sukobima mogu prerasti u trajna stanja. Kao primeri se navode Kipar, Pridnjestrovlje i Abhazija, gde su konflikti ostali zamrznuti decenijama, dok se mogućnost njihove ozbiljnije eskalacije ocenjuje kao vrlo mala.
