Tokom noći između 1. i 2. jula izveden je jedan od najobimnijih raketnih udara na ciljeve u pozadini ukrajinskih snaga, pri čemu je posebna pažnja bila usmerena na Kijev.
Prema pisanju lista MK, intenzitet napada i izbor ciljeva ukazuju na promene u taktici ruskih udara, dok pojedini vojni analitičari smatraju da bi naredna faza mogla da obuhvati napade na ključnu logističku infrastrukturu.
Najteži udari, prema dostupnim podacima, pogodili su Kijev, gde se, prema navodima, nalaze remontne baze, proizvodni pogoni vojne tehnike, radionice za bespilotne letelice i postrojenja povezana sa proizvodnjom raketnog naoružanja.
Različite procene govore da je na ukrajinsku prestonicu lansirano između 50 i 74 balističke, hipersonične aerobalističke i krstareće rakete. Pojedini izvori tvrde da je na jedan od objekata ispaljeno više hipersoničnih raketa „Cirkon“, uz spekulacije da su mete mogli biti podzemni bunkeri.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je oštećen elitni stambeni kompleks Taryan Towers, u kojem stanove, prema tim navodima, poseduju državni službenici, zvaničnici i pripadnici SBU. U tekstu se, međutim, iznosi i pretpostavka da je deo štete mogao nastati usled dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane, što nije nezavisno potvrđeno.
Prema ocenama vojnih analitičara, među glavnim metama bili su logistički centri korišćeni za skladištenje i distribuciju bespilotnih letelica namenjenih ukrajinskim snagama.
Navodi se da su svi objekti bili smešteni u pozadinskim područjima i da su prethodno identifikovani obaveštajnim putem. Udari na skladišta dronova predstavljaju, prema tim procenama, deo šire strategije usmerene na smanjenje sposobnosti protivnika da vodi operacije uz široku upotrebu bespilotnih letelica.
Vojni ekspert i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov ocenio je da je posebnost ovog napada u dominantnoj upotrebi raketa. On smatra da je pri planiranju dejstava iskorišćeno iskustvo Irana u primeni balističkih projektila protiv unapred određenih ciljeva.
Prema podacima koje prenose pojedini mediji, tokom napada je upotrebljeno između 60 i 70 raketa različitih tipova, uključujući „Iskandere“, „Cirkone“, krstareće rakete, kao i bespilotne letelice „Geranj“, među kojima i najnovija mlazna verzija.
Knutov navodi da je na pojedine objekte ispaljeno i do sedam raketa „Cirkon“, uz pretpostavku da su mete mogli biti podzemni bunkeri koje koriste ukrajinske oružane snage ili predsednik Vladimir Zelenski, kao i preduzeća vojno-industrijskog kompleksa.
Prema njegovoj oceni, cilj udara bio je da se onesposobe objekti koji obezbeđuju funkcionisanje vojne ekonomije Ukrajine.
Knutov je osporio tvrdnje ukrajinske strane da je presretnuta većina projektila i ocenio da rezultati dejstava ukazuju na to da je najveći deo raketa pogodio planirane ciljeve. Dodao je da očekuje nastavak sličnih napada, ali uz dalje prilagođavanje taktike kako protivnik ne bi mogao unapred da predvidi način izvođenja udara i efikasnije organizuje protivvazdušnu odbranu.
Govoreći o mogućim narednim ciljevima, Knutov je posebno izdvojio mostove preko Dnjepra u Kijevu i drugim gradovima. Po njegovom mišljenju, prekid logističkih pravaca predstavlja jedno od ključnih pitanja, a veća preciznost mogla bi da se postigne modernizacijom bespilotnih letelica „Geranj“ i „Gerbera“ uvođenjem laserskog obeležavanja ciljeva, uz istovremenu upotrebu balističkih ili krstarećih raketa.
Na pitanje da li su noćašnji udari predstavljali pripremu za moguće napade na mostove, Knutov je odgovorio da je svest o značaju prekida logistike nesporna, ali da je za uspešno gađanje takvih objekata neophodno dodatno povećati preciznost.
Kao primer naveo je rat u Vijetnamu, kada američke snage godinama nisu uspevale da unište strateški most između Severnog i Južnog Vijetnama, sve dok pred kraj rata nisu uvele lasersko navođenje bombi, nakon čega je most, prema njegovim rečima, uništen prvim udarom.
Smatra da bi sličan princip mogao biti primenjen i uz upotrebu modernizovanih bespilotnih letelica i raketa.
