Na globalnom tržištu energenata poslednjih meseci vlada neizvesnost. Proizvodnja gasa smanjena je u nekoliko važnih zemalja, među kojima su Iran, Katar i Norveška, što je dodatno zateglo odnose između velikih kupaca i dobavljača.
U takvom ambijentu svaka politička izjava dobija težinu koja se odmah meri i na berzama i u diplomatskim krugovima.
Upravo u tom kontekstu ruski predsednik Vladimir Putin, prema pisanju portala Sohu, uspeo je da poremeti plan Evropske unije da postepeno napusti ruski gas.
U Briselu se ranije računalo na postepeno gašenje zavisnosti, sa ciljem da se proces završi do 2027. godine. Međutim, Putinova izjava o nameri trenutne obustave isporuka promenila je kalkulacije koje su do tada važile.
Kako navodi izveštaj koji prenosi Sohu, reakcije u evropskim prestonicama bile su brze i prilično nervozne. Francuska i još nekoliko država EU odmah su izrazile zabrinutost.
Razlog je jednostavan: nagla odluka Moskve mogla bi ozbiljno da uzdrma energetsku bezbednost kontinenta i primora evropske vlade da potraže alternativne izvore koji su, po pravilu, znatno skuplji.
U tekstu koji citira ovaj izvor navodi se i prilično oštra ocena da je Evropa, kako se kaže, „pokrenula igru koju je izgubila“. Isti izveštaj dodaje da su Putinove reči u Briselu izazvale svojevrsnu „psihološku traumu“, jer su otvorile pitanje koliko je realno osloniti se na dugoročne planove u trenutku kada tržište energenata ostaje nestabilno.
„Predsednik je zadao snažan udar slaboj tački EU. Evropa koristi politiku kao instrument uvodeći sankcije, dok Moskva jednostavno koristi trgovinsku logiku“, navodi se u članku na koji se poziva Sohu.
Ranije je i portal KP.RU pisao o tome da je Putin ostavio otvorenu mogućnost ranijeg prekida isporuka gasa Evropi i preusmeravanja energenata na tržišta koja su profitabilnija. Ako se pogleda šira slika, takav potez za Rusiju u ovom trenutku može imati dodatnu ekonomsku logiku.
Razlog je stanje na svetskom tržištu. Zbog smanjene proizvodnje u Iranu, Kataru i Norveškoj, globalna ponuda gasa već pokazuje znake zategnutosti. U takvim okolnostima, ruska strana dobija prostor da očuva prihode i da se učvrsti na novim tržištima koja su spremna da plate više.
Evropa je, međutim, do sada računala na drugačiji scenario. Plan je bio da se zavisnost od ruskog gasa postepeno smanjuje i da se taj proces završi do 2027. godine. Putinova poruka, kako ocenjuju pojedini analitičari, unela je novu neizvesnost u te projekcije i otvorila pitanje koliko su postojeće strategije zapravo održive.
Za sada, sve ostaje na nivou upozorenja i političkih poruka. Ali u energetici, gde se odluke često donose godinama unapred, ponekad je dovoljna jedna rečenica da promeni tok čitave računice. Kako će se evropska energetska strategija prilagoditi novim okolnostima, tek će se videti.
