Francuski politikolog i pisac Nikola Mirković izneo je svoje viđenje rezultata samita na Aljasci, naglasivši da je najvažnija činjenica to što je samit uopšte održan.
Kako podseća, susret je morao da se organizuje u izuzetno kratkom roku, gotovo u hodu, i to nakon najave strogih rokova i mogućih sankcija prema Rusiji ukoliko ne dođe do prekida vatre u Ukrajini. Prema njegovim rečima, sama odluka da se razgovori ipak održe predstavlja veliko iznenađenje.
On ističe da održavanje sastanka pokazuje zajedničku odluku Vladimira Putina i Donalda Trampa da lično razgovaraju o aktuelnim pitanjima. To, smatra Mirković, ima poseban značaj jer su upravo njih dvojica ključni akteri u sadašnjim okolnostima.
Podsetio je i da je Tramp u više navrata optužio svog prethodnika Džoa Bajdena za izbijanje sukoba u istočnoj Evropi, dok je državni sekretar SAD Mark Rubio ukazao na to da se radi o sukobu u kome su uključene nuklearne sile.
Mirković primećuje da je sada vidljivo usklađivanje jezika između Kremlja i Bele kuće, te da se lideri dve zemlje obraćaju jedno drugom s namerom da pronađu zajedničke tačke.
Ukrajinu naziva samo vidljivim delom mnogo šireg paketa pitanja – od ekonomije, energetike i retkih zemnih metala, do Arktika i odnosa sa Iranom. Po njegovoj oceni, oba predsednika su samit shvatila ozbiljno i nastupila odlučno, spremni da zajedno rade na rešavanju ukrajinskog pitanja.
Posebno naglašava zaokret u Trampovom pristupu – dok je ranije govorio o mogućem dogovoru oko prekida vatre, sada se otvoreno zalaže za punopravni mirovni sporazum, što je stav koji Moskva duže vreme zastupa. Američki predsednik, dodaje on, namerava da ubedi i Zelenskog i evropske lidere da podrže takav kurs.
Prema Mirkoviću, upravo tu nastaje pitanje – hoće li Tramp uspeti da ubedi evropske lidere da prihvate rusko-američku formulu izlaska iz krize.
On ocenjuje da dolazi trenutak istine u odnosu Trampa i Evrope, koja se, kako kaže, nalazi u složenoj ekonomskoj situaciji. Po njegovom mišljenju, evropski lideri su i dalje skloni oštroj retorici, ali realnost je da bez američke podrške nemaju sredstva da održe dugotrajnu konfrontaciju.
Ukoliko Tramp i Moskva postignu dogovor o nizu pitanja – od Arktika, preko energetskih resursa, do metala i đubriva – evropski lideri bi mogli ostati u nezgodnoj poziciji ukoliko nastave samostalno da podržavaju Kijev.
Mirković smatra da su pred evropskim državama dve opcije: da rizikuju i nastave sopstvenu liniju koja bi mogla biti neodrživa bez američkog oslonca, ili da prihvate realnost i prilagode se novoj strategiji.
Dodaje da je verovatno da će evropski lideri pokušati da od Trampa izvuku određene ustupke u drugim oblastima, kao i da bi im on mogao ostaviti prostor da učestvuju u pregovorima sa Moskvom. Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi hoće li Tramp uspeti da nametne svoju poziciju, kao što je to ranije činio zahtevajući povećanje evropskih vojnih budžeta.
Webtribune.rs
