[adsenseyu3]
Iako smo svi samo ljudi i ponekad se “počastimo” ne toliko zdravom hranom, postoje neke namirnice koje nikad, nipošto ne bi trebalo da jedemo.
Gazirana pića
„Gazirana pića nisu hrana, a previše se konzumiraju u modernoj ishrani. Jedna limenka sadrži 40 grama šećera, a sve što sadrži više od osam grama šećera smatram preteranim“, izjavila je nutricionistkinja Meril Pričard. Njena koleginica Elisa Gudman dodala je da veštački zaslađivači u gaziranim pićima doprinose nastanku gojaznosti i dijabetesa.
Glukozno-fruktozni sirup
Keli Levek tvrdi da izbegava ovaj sastojak koji se često nalazi u brzoj hrani i začinima, „kao da je kuga“. Ona objašnjava da se fruktoza 100 odsto metaboliše u jetri i prolazi kroz Majlardovu reakciju, tačnije formiraju se superoksidni slobodni radikali koji mogu prouzrokovati upalu jetre. Sirup se takođe brže pretvara u masno tkivo od bilo kojih drugih ugljenih hidrata i povezuje se s metaboličkim sindromom i otpornošću na insulin.
[adsenseyu1]
Industrijski obrađena ulja
Ova ulja su visoko obrađena i hemijski tretirana, i obično im se dodaje miris kako bi bila jestiva. „Ona brzo oksidiraju, što uzrokuje stvaranje mnoštva slobodnih radikala: Takođe su puna omega-6 masnih kiselina, što uzrokuje dalju neravnotežu omega masnih kiselina u telu“, objašnjava Levek. Umesto ovih industrijskih ulja, nutricionisti preporučuju ulja koja imaju visok procenat omega-3 i nezasićenih kiselina, kao što su ono od kokosa, maslina i avokada.
Industrijski obrađena soja
Soja se poslednjih godina preporučivala i za konzumiranje i izbegavanje, gotovo u jednakoj meri. Ali nutricionista Levek tvrdi da industrijski obrađene verzije defiitivno treba izbegavati po svaku cenu. „Slobodna glutaminska kiselina ili MSG, koja je snažan neurotoksin, formira se tokom obrade soje. Sojini fitoestrogeni potencijalno mogu uzrokovati hipotireozu, pa mogu dovesti do neplodnosti i povećati šansu za pojavu raka dojke kod odraslih žena.“
[adsenseyu4]
Mesne prerađevine
„Ovo meso obično dobijamo od životinja koje se drže u zatvorenim prostorima u kojima se šire zaraze i koje su izložene brojnim hormonima i antibioticima“, napominje Gudman i dodaje: „One su takođe pune natrijum nitrata, koji se koristi kao hemijski pojačivač ukusa, konzervans i pojačivač boje“. Kad ih unosite u telo one se pretvaraju u hemikalije koje uzrokuju karcinom, a mogu se naći u različitim salamama, kobasicama, šunki i slanini.
Kokice za mikrotalasnu rernu
Ova vrsta kokica predstavlja veliku opasnost za zdravlje. „U omot su dodate sintetičke hemikalije, pogotovo u industriji brze hrane, koje bi trebalo da spreče da masti iscure napolje“, objašnjava Gudman. „Kokice za mikrotalasnu su pune tih hemikalija, koje se, kad se zagreju, automatski šire u same kokice. One štetno deluju na endokrini sistem, a povezane su s razvojem karcinoma, povišenim lošim holesterolom, smanjenim imunitetom, bolestima štitne žlezde i neplodnošću.“
[adsenseyu1]
Margarin
To je visoko obrađeno biljno ulje, krcato trans-masnim kiselinama. „Ustvari, proizvodi se od najjeftinijeg ulja najslabijeg kvaliteta“, kaže Gudman. Dakle, pravi se od onih industrijskih ulja koje bi trebalo izbegavati, a tokom prerade na visokoj temperaturi, stvaraju se slobodni radikali koji povećavaju rizik od karcinoma, srčanih bolesti i hormonske neravnoteže. Osim toga, sadrže dodatne aditive i hemikalije, kao i omega-6 masne kiseline.
Namirnice sa niskim procentom masnoća
Namirnice sa smanjenim procentom masti zvuče kao nešto dobro, ali ovakve namirnice su vrlo nezdrave. „Prehrambena industrija počela je da zamenjuje životinjske masti nezasićenim biljnim uljima koja su dovela do povećanja potrošnje trans-masti. A kako bi to nadoknadili, proizvođači su počeli da dodaju velike količine šećera, između ostalog“, kaže Gudman. Drugim rečima, rizikujete gojaznost, dijabetes, srčane bolesti i rak.
(B92)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
