Iran je još 2010. odlučio da će graditi visokobrzinsku prugu Teheran-Kom-Isfahan. Predviđeni trošak projekta je 2,7 milijardi dolara, a radovi su počeli u februaru 2015.
U projektnoj dokumentaciji je pisalo da je planirani datum završetka izgradnje 2021. godina. U izgradnji učestvuju korporacije China Railway Engineering (CRECG) i Khatam Al-Anbia Construction.
Projekat železnice velike brzine Teheran-Kom-Isfahan trebalo bi da poveže gradove udaljene oko 375 kilometara brzinom između 300i 350 kilometara na sat. Projekat je jedan od glavnih železničkih projekata koje Iran sprovodi uz pomoć međunarodnih kompanija, uključujući kompaniju China Railway Group Ltd.
Železnica će povezati iransku prestonicu i međunarodni aerodrom „Imam Homeini sa Komom i Isfahanom. Ona će smanjiti vreme putovanja između Teherana i Isfahana na jedan sat i 45 minuta i predviđeno je da će se njom služiti oko 16 miliona putnika godišnje.
Očekuje se da će projekat biti završen do 2021. godine i da neće biti kašnjenja.
Prema zvaničnim podacima, Teheran je izdvojio 1,8 milijardi dolara za dovršetak projekta, ali su zbog ponovnog uvođenja američkih sankcija nastali problemi oko finansiranja železnice.
Međutim, taj problem je rešila Kina, koja je „uskočila“ sa milijardama dolara ulaganja u razvoj infrastrukture u Iranu, uključujući pomenutu visokobrzinsku železnicu, koja će biti iranska deonica ambicioznog kineskog projekta „Novog puta svile“.
Uključene kompanije u projekat su spomenuta China Railway Engineering Corporation, Khatam Al-Anbia Construction, koja je u vlasništvu Iranske revolucionarne garde, nemački Siemens, kao i Italferr, konsultantska ruka italijanskog nacionalnog železničkog prevoznika Ferrovie dello Stato.
Dosadašnja iranska železnička mreža od 15.000 kilometara će do 2025. godine biti proširena na 25.000 kilometara i biće važan deo dva svetske koridora, kineskog „Novog puta svile“ i ruskog projekta „Koridor sever-jug“ u izgradnji, koji će bolje povezati Sankt Peterburg na severu i iransku luku Bandar Abas na jugu, prolazeći kroz Azerbejdžan.
Iran i Kina su u septembru ove godine ažurirali sporazum o strateškom partnerstvu iz 2016. godine kojim Kina nudi ogromna dugoročna ulaganja u iransku ekonomiju u zamenu za dugoročnu saradnju u bilateralnoj trgovini.
Plan omogućuje i raspoređivanje 5.000 pripadnika kineskih bezbednosnih službi radi zaštite energetskih i petrohemijskih objekata.
Izvor povezan s iranskim ministarstvom za naftu izjavio je da će iranskoj naftnoj, gasnoj i petrohemijskoj industriji biti dodeljeno 280 milijardi dolara, a 120 milijardi dolara uloženo je u unapređenje iranske transportne i proizvodne infrastrukture.
Zauzvrat, će kineske kompanije dobiti pravo da budu prve u odabiru ulagača za naftne i gasne projekte. Iran se sa svoje strane nada poboljšanju diplomatskog i ekonomskog statusa i ponovnom pokretanju brojnih energetskih projekata koji su zaustavljeni ponovnim uvođenjem američkih sankcija prošle godine, poput divovskog gasnog polja Južni Pars.
Kina će moći da kupuje naftu, gas i hemijske proizvode s popustom od najmanje 12 odsto, uz dodatak od još šest do osam odsto kao “naknadu prilagođenu riziku”.
Očigledno je da sporazum Kini nudi mogućnost da stvori važno proizvodno područje za svoju inicijativu „Novog puta svile“, čije će se kopnene rute koristiti za izvoz u Evropu.
Ako bolje pogledamo, ovo je prava vin-vin situacija i dokaz zašto se ne treba plašiti kineskih ulaganja.
Međutim, možda najveća pobeda obe strane je sporazum o korišćenju „mekih valuta“ u ulaganjima i projektima i zaobilaženje međunarodnih sistema naplate koje nadziru SAD.
I konačno, Kina je ovim sporazumom de fakto anulirala sankcije Vašingtona protiv Iranske revolucionarne garde, koja upravlja brojnim, strateški važnim, iranskim državnim kompanijama, upravo u sektoru za koji je Kina najviše zainteresovana.
(logicno.com)
