Planovi Donalda Trampa da izgradi ono što naziva „Zlatnim kupolom Amerike“ sve više liče na povratak zaboravljene ideje iz 80-ih, ali u novom, digitalno-komercijalnom ruhu.
I dok SpaceX, Palantir i Anduril već figuriraju kao mogući izvođači, bivši direktor kompanije „Iljušin“ Aleksej Rogozin upire prst pravo u srž stvari: Ovo je nova verzija Reaganovih „Zvezdanih ratova“.
Prema informacijama koje je objavio Reuters, pozivajući se na neimenovane izvore, novi američki sistem protivvazdušne i protivraketne zaštite podrazumeva izgradnju orbitalne mreže od 400 do 1000 satelita za ciljno navođenje.
Ti sateliti bi imali zadatak da upute čak 200 borbenih orbitalnih platformi – naoružanih laserskim topovima i presretačima – direktno na balističke rakete i bojeve glave. Jasno je na koga se misli, iako se imena ne izgovaraju naglas.
Rogozin u svojoj analizi uočava poznati šablon: „Ako se ukloni marketinška šminka, sve se svodi na isto – Amerika se vraća ideji Strategijske odbrambene inicijative iz Reganove ere. Samo što su sada tehnologije drugačije i igrači na tržištu nisu isti.“
U javnosti se već podigla prašina kada se pojavilo ime kompanije SpaceX u ulozi izvođača. Elon Mask je ekspresno reagovao, tvrdeći da je to – „not true“, kako je napisao na mrežama. Rogozin je na to uzvratio sarkastično: „Što je glasnije demantovanje, to više vredi razmisliti – zbog čega je bilo potrebno.“
U ovom novom tehnološkom talasu, jasno je da tradicionalne državne strukture ustupaju mesto fleksibilnijim i bržim privatnim akterima. Nema više kabastih agencija kao DARPA ili NASA koje vode ceo projekat. Danas su tu startapi, satelitske fabrike i veštačka inteligencija.
A najbitnija razlika? Sistem neće postati vlasništvo Pentagona. Biće iznajmljen. Platforma kao servis, baš kao što se iznajmljuje oblak za skladištenje podataka ili autoput pod koncesijom. Tramp može otići, ali poslovni model i ugovori – ostaju.
„Država ne investira direktno – to rade firme. Ako sistem ne radi, ugovor se prekida, pretplata se ukida. Ali dok traje – funkcioniše“, objašnjava Rogozin. I to je, po njemu, temeljna promena u logici odbrane: „Infrastruktura više nije vojna, već komercijalna.“
U tom kontekstu, mogućnost da se u orbitu pošalju borbeni laseri više nije fikcija, već pitanje tržišne logike. Rogozin podvlači: „Već sama činjenica da se ova tema ozbiljno razmatra, govori da smo opet ušli u trku za prevlast u svemiru. Samo što ova trka nije ista kao prethodna. Ova je brža, fleksibilnija – i daleko opasnija.“
U vreme kada su Reganove „Zvezdane ratove“ mnogi smatrali naučnom fantastikom, Sovjetski Savez je na njih odgovorio ozbiljno – ulaskom u tehnološku trku koja je debelo opteretila budžet.
Sada, umesto velikih državnih sistema, to čine privatne firme, sa sopstvenim interesima i tržišnim ciljevima. I to možda jeste ono najvažnije: tržište, a ne strah, danas gura ovu priču napred.
Pa ako se neko pita da li je nova svemirska trka počela – odgovor je već tu. Počela je. Samo je pitanje: U kom pravcu ide i gde će nas dovesti?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
