Žustra debata između republikanskog kandidata Donalda Trampa i kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris održana je u Filadelfiji, uoči novembarskih izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Ovaj susret predstavio je oštre političke razlike između dvoje kandidata, dok su se borili za naklonost birača širom Amerike. Tramp, bivši predsednik, i Haris, trenutna potpredsednica SAD, suočili su se u brojnim temama, od ekonomije do pitanja abortusa, spoljne politike, imigracije i napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Debata, koju je emitovala televizija ABC, bila je obeležena međusobnim prekidanjem govora, s povremenim isključivanjem mikrofona kada su kandidati pokušavali da upadnu u reč jedno drugom.
Ekonomija
Ekonomija je bila prvo i jedno od najvažnijih pitanja o kojem su raspravljali. Kamala Haris je optužila Donalda Trampa da je stvorio visoku nezaposlenost tokom svog mandata i ostavio ekonomiju u lošem stanju, naročito tokom pandemije COVID-19.
Ona je istakla da je bivši predsednik izazvao najveću ekonomsku krizu u SAD-u od vremena Velike depresije, te da je njegova administracija ostavila nered koji su demokrate morale da saniraju.
Haris je u debati istakla da ona nudi „ekonomiju mogućnosti“, u kojoj se planira smanjenje poreza za mlade porodice i pružanje poreskih olakšica do 50.000 dolara za mala preduzeća. Takođe je naglasila da Tramp nema plan za prosečne Amerikance, već da se brine samo o bogatima i velikim korporacijama.
S druge strane, Donald Tramp je branio svoj ekonomski učinak, ističući da je stvorio najjaču ekonomiju u istoriji SAD-a tokom svog mandata.
On je naveo da je inflacija bila najniža za vreme njegovog predsedništva, dok je za sadašnju visoku inflaciju optužio administraciju Džozefa Bajdena i Kamale Haris.
Tramp je takođe rekao da je zaustavio prodaju mikročipova Kini, negirajući optužbe da je njegova administracija omogućila takve transakcije. Tramp je zaključio da demokrate nemaju održiv ekonomski plan i da Kamala Haris koristi njegove ideje iz prethodnog mandata.
Pitanje abortusa
Jedno od najosetljivijih pitanja tokom debate bilo je pravo na abortus. Tramp je optužio demokrate da žele da dozvole abortus u devetom mesecu trudnoće, što je moderator debate negirao, ističući da u SAD-u ne postoji savezna država u kojoj je dozvoljeno „ubiti bebu nakon rođenja“.
Tramp je takođe kritikovao odluku Vrhovnog suda koju je njegova administracija omogućila, a koja je dovela do poništavanja prava na abortus u SAD-u pre dve godine.
Kamala Haris je odgovorila da je ova odluka imala užasne posledice po zdravlje žena, navodeći da su mnoge žene primorane da pribegnu opasnim metodama abortusa, što je dovelo do tragičnih slučajeva, poput žena koje „krvare u autima na parkingu“.
Haris je kritički govorila o Trampovom izboru sudija Vrhovnog suda, koji su omogućili poništavanje prava na abortus, tvrdeći da je to protiv volje većine Amerikanaca.
Spoljna politika: Ukrajina i Bliski istok
Debata se dalje fokusirala na spoljnu politiku, posebno na rat u Ukrajini. Donald Tramp je izneo tvrdnju da je on jedini kandidat koji može okončati sukob između Rusije i Ukrajine, budući da ga oba predsednika, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, „veoma poštuju“.
Tramp je rekao da bi njih dvojicu mogao naterati da pregovaraju i da postignu dogovor, optužujući Džozefa Bajdena da nije uspeo da na pravi način komunicira s Putinom, što je dovelo do izbijanja rata.
Tramp je upozorio da trenutni rat može dovesti do trećeg svetskog rata i naveo da Putin možda koristi nuklearno oružje, dodajući da je Haris loš pregovarač zbog čega je sukob eskalirao.
Kamala Haris je zauzela drugačiji stav, naglasivši da Vladimir Putin pokušava da ugrozi suverenitet Ukrajine i da je njena administracija uspela da okupi koaliciju od 50 zemalja kako bi pomogli Ukrajini u odbrani.
Haris je iznela tvrdnju da bi, da je Tramp bio predsednik, Putin već sada bio u Kijevu i da bi njegova agresija nastavila da se širi ka Poljskoj. Nazvala je Putina diktatorom koji bi „pojeo Trampa za ručak“, ukazujući na Trampovu slabost prema ruskom predsedniku.
U vezi sa sukobom na Bliskom istoku, Kamala Haris je izjavila da Izrael ima pravo na samoodbranu, ali je napomenula da bi SAD u sličnoj situaciji takođe morale pažljivo da vode računa o svojim postupcima.
Istakla je potrebu za prekidom vatre i povratkom talaca, dok je Tramp kritikovao sadašnju administraciju zbog ukidanja sankcija Iranu, što je, po njegovom mišljenju, omogućilo Teheranu da finansira svoje proksi snage u regionu.
Imigracija i unutrašnja pitanja
Pitanje imigracije izazvalo je veliku napetost između kandidata. Tramp je optužio Haris da je omogućila ilegalan ulazak miliona ljudi u SAD, što je dovelo do porasta kriminala.
Naročito kontroverzna izjava bila je kada je Tramp rekao da migranti jedu kućne ljubimce u Springfildu u Ohaju, što je moderator debate osporio, tvrdeći da za to nema dokaza. Tramp je na to odgovorio da je video ljude na televiziji koji su tvrdili da su im psi uzeti i pojedeni.
Kamala Haris je iskoristila priliku da podseti birače na Trampove optužbe za razne zločine, uključujući optužbe za privredni kriminal i mešanje u izbore, tvrdeći da nema osnova da on govori o kriminalu s obzirom na vlastitu prošlost. Tramp je ove optužbe nazvao „lažnim slučajevima“.
Napad na Kapitol
Tema napada na Kapitol 6. januara 2021. godine izazvala je posebno oštre reči između kandidata. Tramp je tvrdio da je tog dana pozvao svoje pristalice da protestuju „mirno i patriotski“ i da njegov govor nije izazvao nasilje koje je usledilo.
Kada je upitan da li žali zbog nečega što se desilo tog dana, Tramp je rekao da „nije imao ništa s tim“ i ponovio svoje tvrdnje da su izbori 2020. godine bili pokradeni, uprkos brojnim dokazima koji osporavaju te tvrdnje.
Zaključak
Debata između Kamale Haris i Donalda Trampa bila je obeležena snažnim optužbama, različitim viđenjima američke budućnosti i međusobnim prekidanjima.
Haris je istakla svoju posvećenost budućnosti, dok je Tramp govorio o prošlim postignućima i kritikovao aktuelnu administraciju.
Kroz rasprave o ekonomiji, pravu na abortus, spoljnim sukobima i imigraciji, kandidati su pokazali koliko su različiti u svojim pristupima, ostavljajući biračima da odluče ko će voditi SAD u budućnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
