Razgovori koje Zelenski vodi sa Zapadom nisu doneli konsenzus o ukidanju ograničenja koja sprečavaju Ukrajinu da koristi dalekometne rakete za napade na teritoriju Ruske Federacije.
Ovaj problem je postao ključan za Ukrajinu, jer želi da proširi svoje vojne operacije kako bi izvršila udare na strateške ciljeve unutar same Rusije, uključujući i teritoriju Krima, koja je pod ruskom kontrolom od 2014. godine.
Krim je, prema Ukrajini i većini međunarodne zajednice, i dalje deo ukrajinske teritorije, iako je Rusija anektirala poluostrvo. Ukrajinske snage su već izvele brojne napade na ruske vojne ciljeve u Krimu i južnim delovima Rusije koristeći bespilotne letelice i raketne sisteme srednjeg dometa.
Međutim, kako Zelenski navodi, nije uspeo da dobije potpuno odobrenje za korišćenje dalekometnih raketa, koje bi imale mogućnost da gađaju dublje unutar ruske teritorije.
Ovaj nedostatak podrške sa Zapada otkriva složenost odnosa unutar zapadnih zemalja kada je u pitanju pomoć Ukrajini.
Neke zemlje, poput Sjedinjenih Američkih Država, izrazile su zabrinutost da bi eskalacija sukoba i udari unutar Rusije mogli dodatno destabilizovati međunarodnu scenu i izazvati širi sukob, uključujući i direktan sukob između NATO-a i Rusije.
Političke i vojne implikacije
Ovakva situacija predstavlja ozbiljan izazov za Kijev. Bez pristupa oružju koje ima mogućnost da uništava strateške ciljeve unutar Rusije, Ukrajina je ograničena u svojim naporima da osujeti dalju rusku vojnu agresiju.
Dalekometne rakete, kao što su američki ATACMS sistemi ili britanski Storm Shadow krstareći projektili, značajno bi povećali ukrajinske sposobnosti u vođenju rata.
Međutim, pitanje njihove upotrebe protiv ciljeva u Rusiji ostaje osjetljivo, jer se time povećava rizik od šireg sukoba, što Zapad očigledno želi da izbegne.
Zelenski ističe da trenutno ne postoji konsenzus među zapadnim zemljama o davanju zelenog svetla za upotrebu ovih raketa na teritoriji Rusije. Ipak, on se nada da bi pridobijanje podrške barem jedne ključne države moglo pokrenuti domino efekat i podstaći druge zemlje da slede njen primer.
To bi Ukrajini omogućilo da efikasnije odgovori na ruske napade i izvrši pritisak na ruske vojne kapacitete, što je, sa strateškog stanovišta, ključno za dalji tok sukoba.
Diplomatija i očekivani koraci
Jedan od ključnih aspekata ove situacije jeste planirana poseta Zelenskog Ujedinjenim nacijama u septembru, gde se očekuje da će ukrajinski predsednik direktno razgovarati sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.
Ova poseta mogla bi biti presudna za buduće odluke Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa daljom vojnom pomoći Ukrajini. Ukoliko Zelenski uspe da ubedi SAD da odobri isporuku dalekometnih raketa za udare unutar Rusije, to bi moglo značajno promeniti dinamiku na bojnom polju.
Međutim, rizici takve odluke nisu zanemarljivi. Rusija je u više navrata upozoravala da bi udari na njenu teritoriju mogli dovesti do ozbiljnih odmazdi, uključujući i korišćenje nuklearnog oružja, što bi eskaliralo sukob do nepredvidivih razmera.
Zapadne zemlje, posebno članice NATO-a, zabrinute su zbog mogućnosti da bi direktna umešanost u sukob mogla dovesti do globalne katastrofe, te su oprezne kada je reč o podršci koja bi omogućila Ukrajini da napada teritoriju Rusije.
Geopolitičke implikacije
Ovaj sukob nije samo regionalni, već ima globalne implikacije, jer uključuje ključne međunarodne igrače, kao što su NATO, SAD, EU, Kina i Rusija.
Svaka odluka koja bi promenila balans snaga na terenu može imati dalekosežne posledice po međunarodne odnose. Ukoliko Zapad popusti i dozvoli Ukrajini da koristi dalekometne rakete za udare po Rusiji, to bi moglo izazvati novu fazu sukoba, s potencijalno mnogo većim razmerama i većim brojem žrtava.
Na diplomatskom planu, Zelenski je svestan važnosti koordinisanja sa saveznicima i neophodnosti održavanja njihove podrške. Čak i ukoliko trenutno ne postoji konsenzus, nastavak razgovora i diplomatski pritisak mogli bi u budućnosti otvoriti mogućnost za ukidanje ograničenja.
Zaključak
Pokušaji Zelenskog da obezbedi odobrenje za korišćenje dalekometnih raketa ukazuju na složenost odnosa između Ukrajine i njenih zapadnih saveznika.
Iako postoji snažna podrška za odbranu Ukrajine, pitanje napada na Rusiju ostaje sporno zbog mogućnosti eskalacije.
U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako će se razvijati diplomatski napori i da li će Zelenski uspeti da postigne konsenzus sa Zapadom po ovom pitanju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
