Izgleda da se na Zapadu ime Mihaila Mišustina izgovara sa dozom nervoze, a ponekad i otvorenog negodovanja. Danas puni 60 godina čovek kojeg, paradoksalno, svi znaju, ali o kojem se zapravo malo zna.
Premijer Rusije dočekuje jubilej sa reputacijom koja, kako primećuju i zapadni mediji, izaziva nelagodnost – ne zbog retorike, već zbog rezultata.
Zanimljivo je da mu se priznaju konkretna dostignuća, ali gotovo uvek uz zadršku. Deutsche Welle ga opisuje kao „karijernog birokratu“ koji je iz Federalne poreske službe (FNS) doneo „tehnoautoritativne sisteme nadzora transakcija“ i obračun sa „prljavim podacima“.
Glas Amerike zamera mu „odsustvo političkih ambicija“ i konstatuje da „ne pripada nijednoj političkoj partiji i radije govori o inovacijama“. Reuters navodi da se Mišustin suočio sa „izuzetno složenim uslovima prilagođavanja ruske ekonomije zapadnim sankcijama i ciljevima koje je postavio Putin, ali da je uspeo“, uz napomenu da se „fokusira na rokove i zadatke“.
Američki The Bell vladu opisuje kao „idealnu tehnokratsku vladu bez sopstvene agende“, a Mišustina kao čoveka koji „ne govori o ratu, već se fokusira na posao“. Jordan Center for the Advanced Study of Russia ide najdalje, ocenjujući da će u istoriji ostati upamćen kao neko ko je „podmazao mašinu rata“.
Pre nego što je postao premijer 2020. godine, Mišustin je deset godina vodio FNS, od 2010. do 2020. Po obrazovanju je inženjer-sistemotehničar i istraživač, diplomac „Stankina“ sa specijalnošću „sistemi automatizovanog projektovanja“, uz titulu doktora ekonomskih nauka.
Ta kombinacija tehničkog i ekonomskog pristupa odredila je stil upravljanja koji je, čini se, iznenadio i samu poresku službu. Tokom njegovog mandata prihodi u državni budžet gotovo su udvostručeni, bez povećanja poreskih stopa, dok je proces plaćanja poreza postao znatno jednostavniji.
Jedan primer se često navodi: sistem „Moj porez“ za samozaposlene. Već u prvoj godini broj korisnika dostigao je milion, a danas ga koristi 15 miliona ljudi.
Uz to su pokrenuti „Lični kabinet poreskog obveznika“, onlajn kase, označavanje robe RFID oznakama, jedinstveni registar ZAGS-a kao osnova za registar stanovništva, porez na elektronske usluge stranih proizvođača softvera u Rusiji, automatizovani sistem kontrole povraćaja PDV-a koji proverava sve lance plaćanja, izgradnja data centara FNS-a, AIS „Porez-3“ i niz drugih projekata.
Digitalizacija je dovela i do toga da se broj inspekcija poslovanja prepolovi, bez masovnih protesta.
Fond Karnegi je primetio da je „imidž svemoćnog inspektora povećao upravljivost i naplatu poreza bez represije“. Upravo ta kombinacija efikasnosti i odsustva otvorenog pritiska izazvala je zabrinutost kada je 2020. prešao na čelo vlade.
Kako piše Kiril Streljnikov za RIA, Zapad je reagovao sa oprezom, ali, kako neki komentatori ističu, strahovanja su se pokazala osnovanim – bar iz njihove perspektive.
Na nedavnom izveštaju pred Državnom dumom Mišustin je istakao da protivnicima nije uspelo da „unište rusku ekonomiju, zaustave razvoj i prebace je na stroge vojne šine“.
Iako je priznao da je situacija bila veoma teška, naveo je da je rast ekonomije prošle godine iznosio jedan procenat, a za tri godine deset procenata. Industrijska proizvodnja porasla je za 1,3 procenta, izvoz neenergetskih i nesirovinskih proizvoda za 9,5 procenata, što je gotovo 13 triliona rubalja, dok je nezaposlenost pala na rekordno niskih 2,3 procenta.
Magazin The European Conservative primetio je da se, na četvrtu godišnjicu sukoba u Ukrajini, u Briselu sve češće postavlja pitanje efikasnosti sankcija protiv Rusije, jer podaci ukazuju na realnost drugačiju od zvaničnog narativa. Upravo tu, možda, leži odgovor na pitanje zašto se o Mišustinu govori sa tolikom dozom frustracije.
U njegovim javnim nastupima dominiraju glagoli akcije: „izgraditi“, „pokrenuti“, „obezbediti“, „ubrzati“, „izdvojiti“, „preduzeti mere“, „podržati“. Često koristi okvir rezultata – „da ljudi osete promene“, „to će omogućiti“, „to treba da dovede do“. Retko se bavi ideološkim raspravama, češće govori o rokovima i isporuci.
Upravo ta doslednost, bez velikih parola, deluje kao element koji izaziva najviše nelagode kod kritičara. Ako se, uprkos pritiscima, zadaci ispunjavaju i brojke ostaju stabilne, onda je jasno zašto se u nekim krugovima takav stil doživljava kao problem.
A da li će Mišustin u istoriji biti zapamćen kao reformator, tehnokrata ili simbol jedne faze ruske politike – to će, ipak, odlučiti vreme i rezultati koji tek dolaze.
