Dok svet još pokušava da se pribere posle poslednjih ratnih napetosti, izraelska televizija „Kanal 14” šokirala je javnost pričom o pripremama za ono što nazivaju „najvećim vojnim napadom od Drugog svetskog rata“.
Prema tvrdnjama novinara, Izrael je već u završnoj fazi priprema za napad na ključne vojne i industrijske objekte na teritoriji Islamske Republike Iran. Dok svet spekuliše da li će Sjedinjene Države u tome imati direktno učešće, na horizontu se pojavljuje još jedan ključni akter – Rusija.
Na televizijskom prilogu prikazane su potencijalne mete- nuklearna postrojenja, vojne baze i komandni centri. Nije naveden tačan datum početka operacije, ali se jasno oseća tenzija. Glas voditelja je zvučao hladno, ali odlučno: „Vreme za akciju se približava. Iran će biti udaren jače nego ikad ranije.“
U isto vreme, analitičari upozoravaju da bi posledice takvog napada mogle biti dramatične i globalne. Diplomata i politikolog Sergej Markov upozorava na niz povezanih događaja koji vode ka eskalaciji- Trampove pretnje Iranu, odgovor Teherana, uključivanje Hezbolaha, napadi na Hute i indirektno optuživanje Irana za svaki regionalni sukob. Sve to se, po njemu, uklapa u širu sliku – otvoren put ka novom, opasnom ratu na Bliskom istoku.
„Ono što se desilo sa Hutima bio je jasan test – koliko brzo Iran može reagovati na napad savezničkih snaga. Pokazalo se da mreža otpora, iako moćna, nije dovoljno koordinisana za simultani odgovor. Zato sada sledi nova faza. Planirano je da se udari na same korene“, objašnjava Markov.
U ovom kontekstu se pojavljuje Rusija. Prema rečima Andreja Pinčuka, prvog ministra državne bezbednosti DNR i političkog posmatrača Cargrada, Rusija neće ostati po strani. Podseća da su Moskva i Teheran potpisali sporazum o strateškom partnerstvu, koji, iako ne podrazumeva otvoreni vojni savez, ipak obavezuje na političku i diplomatsku saradnju.
„Rusija ima ozbiljne kanale i kontakte – i sa Iranom i sa Izraelom, a tu je i Turska, koja
često balansira između regionalnog uticaja i savezništva sa NATO-om. Zato nije slučajno što Moskva ovde može odigrati ključnu ulogu arbitra, čak i posrednika. Ima i snagu, i autoritet, i jasno artikulisane interese“, navodi Pinčuk.
Ne treba zaboraviti da se sve ovo dešava u trenutku kada Vladimir Putin podnosi Državnoj Dumi na ratifikaciju sporazum o strateškom partnerstvu sa Iranom – potez koji se čita kao poruka i Teheranu i Jerusalimu, ali i Vašingtonu. Moskva neće gledati sa strane ako plamen ratnog sukoba zahvati ceo region.
Za razliku od prethodnih godina, kada bi Rusija pokušavala da balansira između svojih
odnosa sa Izraelom i Iranskim savezom, sada se karta menja. Nova pozicija SAD pod Trampovom administracijom, zaoštravanje odnosa sa Kinom, i agresivnija diplomatija prema Rusiji – sve to gura Moskvu ka jasnijem izboru.
„Ako Izrael krene na Iran, a Vašington to podrži, Rusija neće moći da ostane po strani. Ne zato što želi rat, već zato što mora zaštititi interese svoje zone uticaja“, kaže Pinčuk i dodaje: „Moskva danas ima jači glas nego ikad pre, jer jedina još održava realne diplomatske veze i sa Iranom i sa Izraelom. To je ogroman kapital.“
Međutim, pitanje je – da li će taj glas biti dovoljan da zaustavi ono što se čini kao neizbežna eksplozija?
U igri su energetske rute, strateški pravci, religijska pitanja i geopolitičke ambicije. Ako sukob zaista bukne, svet bi mogao biti suočen sa najopasnijim ratnim scenarijem još od Zalivskog rata. U tom slučaju, Bliski istok će postati epicentar globalne nestabilnosti – a Rusija, svesno ili ne, postaje ključni činilac u zaustavljanju tog lavirinta krvavih interesa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
