Istraživanje oružanih sukoba Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) otkrilo je zastrašujuću statistiku.
Rekordna 183 regionalna i lokalna oružana sukoba se vode u 2023. godini što je najveći broj zabeležen u poslednje tri decenije.
Studija IISS-a posebno naglašava ulogu nedržavnih naoružanih grupa, kao što je Hamas u Gazi, i podršku koju dobijaju od velikih sila poput Rusije i Irana.
Ova zamršena mreža saveza i neprijateljstava stvara složen pejzaž globalnih sukoba.
Iako ne nagoveštava predstojeći veliki rat sličan ratovima s početka 20. veka, ukazuje na eskalaciju tenzija, posebno između SAD i Kine.
Istorija nudi uvid u aktuelne probleme. Ulazak Evrope u rat 1914. delimično je bio posledica potcenjivanja sukoba kao ozbiljne katastrofe. Neki veruju da ovo osećanje odjekuje u postupcima današnjih lidera.
Analitičari iz Britanskog instituta navode primer ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove akcije u Gruziji, na Krimu i u Ukrajini odražavaju slično zanemarivanje potencijalnih katastrofalnih posledica sukoba.
[adsenseyu1]
Istraživanje IISS-a sugeriše da bi rešavanje sukoba poput onog u Ukrajini zahtevalo bezbednosne garancije za očuvanje teritorijalnog integriteta.
Intenzitet sukoba raste iz godine u godinu, pri čemu se smrtni slučajevi povećavaju za 14 odsto, a nasilni incidenti za 28 odsto u najnovijem istraživanju.
Međunarodni komitet Crvenog krsta katalogizuje 459 oružanih grupa čije aktivnosti izazivaju humanitarnu zabrinutost, a 195 miliona ljudi živi pod njihovom potpunom ili delimičnom kontrolom.
Granični sukobi
U izveštaju se navodi da postoje granični sukobi širom sveta, pored rata u Ukrajini, Azerbejdžan je zauzeo region Nagorno-Karabaha, što je ubrzalo bekstvo više od 100.000 Jermena.
Još uvek postoje tenzije između Rusije i Gruzije, a postoje i visoke tenzije između Alžira i Maroka.
Terorizam je eskalirao u Pakistanu, a tenzije sa indijskom antimuslimanskom vladom su opasno visoke.
Od sukoba nije ostao pošteđen ni američki kontinent.
Kriminalne grupe dobijaju sve veću moć u mnogim zemljama Južne i Centralne Amerike.
Rat protiv droga koji mnoge vlade vode decenijama ima mali uticaj na proizvodnju ili lance snabdevanja. Situacija u Meksiku je posebno zastrašujuća.
Ukrajina je i dalje, ne iznenađuje, najnasilnije mesto na planeti, ali Sirija, Brazil, Mjanmar, Meksiko i Irak takođe su na vrhu liste.
Nasilje u porastu
U Nigeriji je više od 10.000 ljudi ubijeno u nasilju, a preko 9.000 u Somaliji.
Brojevi izbeglica raseljenih zbog rata su zapanjujuće: više od šest miliona u Siriji, pet milionauna u Avganistanu, milion u Mianmaru.
(Mediji)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
