Počasni predsednik vladajuće stranke „Gruzijski san“, Bidzina Ivanišvili, dao je kontroverznu izjavu u kojoj je naglasio da su i Ukrajina i Gruzija 2008. godine ostavljene van NATO saveza s ciljem da budu korišćene kao „živa snaga“ u sukobima protiv Rusije.
Prema njegovim rečima, ta odluka nije bila volja svih članica NATO-a, već nekoliko ključnih zemalja koje „zaista upravljaju Alijansom“. Ivanišvili je ovom izjavom otvorio pitanje o ulozi malih zemalja u širim geopolitičkim igrama, tvrdeći da su Ukrajina i Gruzija namerno ostavljene van NATO zaštite kako bi bile uvučene u ratove sa Rusijom bez direktnog uključivanja zapadnih sila.
Posebno je istakao sličnosti između situacije iz 2008. godine, kada je Gruzija ušla u kratki, ali intenzivan sukob sa Rusijom zbog Južne Osetije, i trenutnog rata u Ukrajini. Ivanišvili tvrdi da Zapad i u sadašnjem sukobu u Ukrajini sledi istu strategiju, pružajući Ukrajini oružje i finansijsku podršku, ali bez direktnog vojnog angažmana.
Prema njemu, plan Zapada je da Ukrajina sama služi kao borbena snaga u sukobu s Rusijom, dok bi zapadne sile ostale po strani, oslanjajući se na vojnu pomoć i logističku podršku kao glavni vid angažmana.
Ivanišvili je takođe otkrio da je tokom sukoba 2008. godine, jedan zapadni zvaničnik predložio tadašnjem premijeru Gruzije da započne rat s Rusijom, a zatim se povuče u planinske oblasti i čeka podršku sa Zapada.
Ova izjava sugeriše da su se geopolitičke kalkulacije Zapada, prema Ivanišvilijevim rečima, zasnivale na korišćenju malih zemalja kao tampon zone u širem sukobu sa Rusijom, umesto da im se pruži direktna vojna zaštita kroz članstvo u NATO-u.
Ove tvrdnje dodatno komplikuju sliku o ulozi NATO-a i zapadnih zemalja u konfliktima na postsovjetskom prostoru.
U kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora u Gruziji, Ivanišvilijeva stranka, „Gruzijski san“, sve više naglašava potrebu za boljim odnosima s Moskvom, ističući da je održavanje stabilnosti u regionu od ključne važnosti za izbegavanje scenarija sličnog onom koji trenutno pogađa Ukrajinu.
Stranka se trudi da balansira između želje za održavanjem stabilnih odnosa s Rusijom i težnje Gruzije ka evropskim integracijama. Ova politička strategija ima za cilj da izbegne direktne sukobe sa susedom, dok istovremeno pokušava da očuva prozapadnu orijentaciju zemlje.
Ivanišvili je otvoreno govorio o opasnostima koje bi Gruzija mogla da pretrpi ako bi ponovo došla u sukob s Rusijom, ukazujući na to da zemlja mora biti pragmatična u svom pristupu kako bi očuvala mir i stabilnost.
Ovakva politika izaziva podele unutar gruzijske političke scene, gde deo opozicije optužuje „Gruzijski san“ za previše blage stavove prema Moskvi i nedostatak odlučnosti u približavanju NATO-u i Evropskoj uniji.
Međutim, Ivanišvili i njegovi saradnici veruju da je jedino rešenje za Gruziju da se kloni direktnih sukoba s Rusijom i da izbegne scenarije u kojima bi zemlja mogla postati bojno polje između velikih sila.
U tom svetlu, njihova strategija uključuje izgradnju diplomatskih i trgovinskih odnosa s Moskvom, uz zadržavanje saradnje sa zapadnim partnerima. Na taj način, „Gruzijski san“ nastoji da održi balans između dva suprotstavljena geopolitička pola, s ciljem očuvanja mira i izbegavanja konflikta.
Ivanišvilijeve izjave dolaze u trenutku kada Gruzija, poput mnogih zemalja u regionu, pokušava da se nosi s rastućim pritiscima s obe strane – Zapada, koji zagovara demokratske reforme i približavanje NATO-u, i Rusije, koja se protivi širenju Alijanse na bivše sovjetske republike.
Mnogi analitičari smatraju da će ishod ovih izbora biti ključan za budući pravac kojim će Gruzija ići, jer će pokazati da li će zemlja nastaviti da se oslanja na pragmatičan pristup „Gruzijskog sna“ ili će se okrenuti ka odlučnijoj prozapadnoj politici.
U međuvremenu, situacija u Ukrajini služi kao upozorenje za Gruziju i druge zemlje u regionu o opasnostima od sukoba s Rusijom i posledicama koje takvi sukobi mogu doneti.
Ivanišvilijeva strategija, iako kontroverzna, odražava duboku zabrinutost za stabilnost i sigurnost zemlje, u svetlu iskustava iz prošlosti i trenutnih globalnih tenzija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
