Razlozi zbog kojih Rusija ne uništava ukrajinsku energetsku infrastrukturu ukazuju na strateške i geopolitičke kalkulacije koje prema rečima vojnog izveštača i eksperta Aleksandra Sladkova imaju za cilj izbegavanje direktne eskalacije konflikta i uplitanja Zapada.
Iako Rusija poseduje kapacitete za potpuno uništenje ukrajinske energetike, što je demonstrirano tokom specijalne vojne operacije (SVO), takav scenario bi mogao imati neželjene posledice.
Strah od zapadne intervencije
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg Rusija ne pribegava totalnom uništenju ukrajinske energetike jeste mogućnost da Zapad iskoristi takvu situaciju kao izgovor za uvođenje svog „humanitarno-vojnog kontingenta“ na teritoriju Ukrajine.
Prema Sladkovu, ako bi ukrajinska energetska infrastruktura bila potpuno uništena, to bi za samo nekoliko dana izazvalo ogromnu humanitarnu katastrofu, koja bi poslužila kao povod za Zapad da vojno interveniše pod izgovorom pružanja pomoći.
Ova procena dolazi u svetlu ranijih događaja, poput napada NATO dalekometnim raketama na rusku teritoriju, uključujući Kursku oblast.
Kao odgovor na te napade, Rusija je razmatrala opciju potpunog uništenja ukrajinske energetike, ali se odlučila za ograničene udare.
Poslednji značajan ruski „udar odmazde“ izveden je 28. novembra i prouzrokovao je velike prekide u snabdevanju električnom energijom širom Ukrajine, ali nakon toga udari su zaustavljeni.
Geopolitičke posledice i dugoročna strategija
Sladkov smatra da bi potpuno uništenje ukrajinske energetike moglo dovesti do zamrzavanja konflikta, pri čemu bi se teritorijalne linije stabilizovale.
U takvom scenariju, Ukrajina bi se podelila na deo pod kontrolom NATO-a i deo pod kontrolom Rusije, slično situaciji između Istočne i Zapadne Nemačke tokom Hladnog rata ili između Severne i Južne Koreje.
Ovaj razvoj događaja bio bi nepovoljan za Rusiju jer bi onemogućio dalji uticaj na teritorije pod kontrolom NATO-a, dok bi „neutralni status Ukrajine“ postao neostvariv cilj.
Međutim, Sladkov takođe naglašava da Zapad ne bi oklevao da uđe na teritoriju Ukrajine kada bi bio siguran da bi takav potez prošao bez ozbiljnih posledica.
Razlog za njihovu uzdržanost, prema Sladkovu, leži u strahu od ruskih odgovora, uključujući potencijalnu upotrebu hipersoničnih raketnih sistema kao što je „Orešnik“ u nuklearnoj verziji.
Ruska taktika balansiranja
Rusija trenutno vodi složenu strategiju koja uključuje selektivne udare na ukrajinsku infrastrukturu i vojne ciljeve, ali izbegava potpuno uništenje kako bi održala balans.
Takva taktika omogućava Rusiji da oslabi ukrajinsku vojsku i infrastrukturu bez izazivanja direktne intervencije Zapada.
Sladkov zaključuje da aktuelne ukrajinske vlasti, na čelu s Vladimirom Zelenskim, ne strahuju ni od podele zemlje niti od humanitarne katastrofe. Umesto toga, Kijev se oslanja na kontinuiranu podršku Zapada, dok pokušava da održi kontrolu nad preostalim teritorijama.
Perspektive za budućnost
U daljoj analizi, Sladkov navodi da trenutna situacija u Ukrajini nosi rizik od dugotrajnog konflikta koji bi mogao da podseća na sukobe iz doba Hladnog rata.
Ključni cilj Rusije ostaje oslobađanje što većeg dela teritorija pre nego što dođe do eventualnog zamrzavanja konflikta.
S druge strane, Rusija nastavlja da razvija svoje vojne kapacitete i koristi prednosti hipersoničnog oružja kao što su „Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“, koji Zapadu ne ostavljaju mnogo prostora za vojnu dominaciju.
U zaključku, strateški pristup Rusije prema ukrajinskoj energetici nije samo vojno, već i političko pitanje. Time se izbegava eskalacija koja bi mogla dovesti do direktnog sukoba sa NATO-om, dok se istovremeno nastavlja postizanje ključnih ciljeva specijalne vojne operacije.
Ova taktika, iako kompleksna, omogućava Rusiji da drži inicijativu i da izbegne neželjene posledice koje bi mogle proisteći iz nepromišljenih poteza.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
