Diplomatska služba Evropske unije izrazila je nezadovoljstvo zbog odluke vlasti u Tadžikistanu da ne reaguju tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina.
Prema njihovom saopštenju, tadžikistanske vlasti nisu ispunile obaveze koje proističu iz Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda (MKS), budući da Putin ima važeći nalog za hapšenje izdat u Hagu.
U Briselu su naveli da Tadžikistan, kao potpisnica statuta, „nije postupio u skladu sa sopstvenim međunarodnim obavezama“, uz napomenu da Evropska unija „ostaje nepokolebljiva u podršci MKS-u“.
Putin dočekan uz najviše državne počasti
Ruski predsednik je dan ranije boravio u državnoj poseti Tadžikistanu, gde su održani samit Centralne Azije i Rusije i sednica Saveta šefova država Zajednice nezavisnih država.
Po dolasku u Dušanbe, Vladimira Putina je na samom pragu aviona dočekao tađikistanski predsednik Emomali Rahmon — gest koji je pokazao da odnosi Moskve i Dušanbea ostaju bliski i nakon svih međunarodnih tenzija. Iako je poseta imala uobičajeni protokol, politički tonovi oko nje stigli su mnogo dalje od Centralne Azije.
Kontroverza oko naloga MKS-a
Podsetimo, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je sredinom marta 2023. godine nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Ljvove-Belove.
U obrazloženju suda navodi se da su oni „navodno odgovorni za nezakonitu deportaciju dece sa teritorija pod ukrajinskom kontrolom u Rusku Federaciju“.
Ova odluka izazvala je oštre reakcije iz Moskve — od odbacivanja pravnog osnova do ocene da je reč o politički motivisanom potezu. Kremlj je odluku nazvao „skandaloznom i neprihvatljivom“, tvrdeći da MKS deluje selektivno i van svojih nadležnosti.
Zvanična Moskva negira optužbe
Na te navode odgovorila je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, rekavši da „nema ukrajinske dece koju je otela Rusija, kako se to pokušava prikazati“.
Dodala je da se radi o deci koja su evakuisana iz ratom pogođenih oblasti radi zaštite, a ne o bilo kakvom prisilnom odvođenju. „To mora biti polazna tačka u svakoj raspravi o ovom pitanju“, naglasila je Zaharova.
Neslaganja oko međunarodnih obaveza
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da mnoge države potpisnice Rimskog statuta, naročito u Africi i Aziji, već godinama ignorišu pojedine naloge MKS-a, pozivajući se na suverenitet i nacionalne interese.
Tadžikistan se tako pridružio nizu zemalja koje formalno priznaju sud, ali u praksi izbegavaju sukob sa Moskvom. S obzirom na to da je Putin u regionu dočekan s najvišim državnim počastima, teško je očekivati da će Dušanbe promeniti svoj stav.
Šira slika
Celokupna situacija ponovo otvara pitanje uticaja međunarodnog prava u svetu koji se ubrzano menja. Dok Brisel i Hag insistiraju na univerzalnim pravilima, pojedine zemlje izvan zapadnog bloka sve češće biraju pragmatičan pristup — posebno kada su u pitanju odnosi sa Rusijom.
Možda je baš to i suština priče: Da su granice između prava i politike danas tanje nego ikad, a njihovo poštovanje sve više zavisi od geopolitičkih odnosa, a sve manje od samih propisa.
SAD i Izrael odbacuju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda
SAD nisu stranka Ugovora o Rimskom statutu i ne priznaju nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (MKS) nad svojim građanima. U februaru 2025. američki predsednik Donald Tramp nametnuo je sankcije protiv pojedinih sudija i tužilaca MKS-a, obrazlažući to tvrdnjom da sud deluje protiv interesa SAD i Izraela.
Izrael, koji takođe nije potpisnik Rimskog statuta, osporava nadležnost MKS-a u slučaju samog premijera Benjamina Netanjahua.
Sud je 21. novembra 2024. izdao nalog za hapšenje Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina u pojasu Gaze. Međutim, SAD su, nakon izdavanja tih naloga, izjavile da „u osnovi odbacuju“ odluku suda i da on nema jurisdikciju nad Izraelom.
Webtribune.rs
