[adsenseyu2]
Nakon zapanjujuće objave u januaru 2013. godine da će Bundesbank povratiti 674 tone zlata od njujorških federalaca i francuske Centralne banke, godinu dana kasnije, Bundesbank je napravila još neverovatniju objavu da je od 84 tone koje je banka trebala da povrati, uspela da dođe samo do tričavih 37 tona, od kojih je jedva 5 tona poreklom od njujorških federalaca.
Ali pre nego što razradimo dalje ovu temu, prisetite se da zlato i nije ustvari u rukama SAD.
Razlog za ovu razočaravajuću količinu je sledeći:
Bundesbank je objasnila ovu malu količinu rekavši da je transport iz Pariza prostiji i da je zato to odrađeno brže. Dalje, Bundesbank je imala „podršku“ BIS-a, koji je organizovao više premeštaja zlata za druge centralne banke, koji ima adekvatno iskustvo i koji ističe da samo nakon par meseci priprema i bezbednosti, transport kamionom i avionom može da krene. Da, to je isti BIS koji je 2011. godine pozajmio rekordne 632 tone zlata…
[adsenseyu1]
Da se vratimo na glavno objašnjenje: kako je to tačno transport zlata iz Pariza „prostiji“ nego iz Njujorka? Da li to zlato njujorških federalaca putuje u kolima na dnu Atlantika, dok se francusko zlato transportuje na Vespa skuteru?
Navodno, postoji još jedan razlog: „Poluge čuvane u Parizu imaju izduženi oblik sa zaobljenim ivicama (London Good Delivery standard). Poluge federalaca imaju ranije uobičajeni oblik. Moraće se pretapati (na LGD standard), a kapaciteti livnica su ograničeni“.
Ili su to prosto izgovori za neuspeh, posebno nakon što je Zero Hedge u novembru 2012. godine objavio dokaz o dosluhu Banke Engleske 1968. i federalaca koji su hteli da opljačkaju Deutsche Bank.
Šarada se završila tupim udarcem u junu ove godine, kada se Nemačka prosto predala, dajući još smešniji razlog zašto ne može više ni da se pravi da će pokupiti njujorško zlato.
[adsenseyu4]
Nemačka je odlučila da je njihovo zlato bezbedno u američkim rukama. „Amerikanci se dobro staraju o našem zlatu“, rekao je Norbert Bartl, portparol budžeta za Hrišćanski demokratski blok Angele Merkel. „Objektivno, ne postoji ama baš nijedan razlog za nepoverenje“.
I to je bilo to, dok ove nedelje Deutsche Bank – banka koja je nemački ekvivalent američkom Goldman Sachs-u po svojim odlukama – nije ponovo otkrila koji je pravi razlog iza neuspeha povratka zlata u Nemačku. Kako se navodi u specijalnom izveštaju Robina Vinklera:
… odluka nemačke Bundesbank za „povratak zlata“ dobila je veliku pažnju. Na početku 2013. godine, Bundesbank je najavila da će povratiti 300 tona zlata koje se čuva u SAD do 2020. godine. Taj proces prilično kasni zbog navodnih logističkih poteškoća. Ipak, veće su šanse da su u pitanju diplomatske poteškoće, posebno zato što je Bundesbank ranije pokazala da poseduje kapacitete da organizuje transport zlata većih razmera. Početkom 2000-tih godina, Bundesbank je postepeno povratila 930 tona nemačkog zlata koje se nalazilo u Engleskoj Banci.
[adsenseyu1]
Ako iko zna šta se zaista dešava iza kulisa u Nemačkoj i iza zatvorenih vrata u Bundesbank, onda je to Deutsche Bank.
[stextbox id=“alert“ bgcolor=“FFF5F5″]To je to: nije u pitanju transport, niti LGD standardi, niti bilo šta vezano za odluku Nemačke da je „zlato bezbedno u rukama Amerikanaca“, već upravo suprotno: Nemačka je bila pod pritiskom da čuva svoje zlato u SAD nakon „diplomatske“ linije razgovora, pri čemu su federalci dali do znanja Bundesbank da oni vode šou, ali i šta bi povratak zlata uradio sa „stabilnošću cena“.[/stextbox]
To je, za sada, obustavilo zahteve Nemačke za povraćaj zlata.
Sada je pitanje kako će SAD pritisnuti Švajcarsku „diplomatski“ tako da njihov referendum o povraćaju zlata ne uspe, jer ako Nemačka nije uspela da povrati svojih 674 tone zlata 2013. godine, kako će Švajcarska vratiti i više od duplo, 1.500 tona zlata, ako se tako odluči na referendumu 30. novembra?
Međutim, uzimajući u obzir Obaminu akciju koja je uništila švajcarski bankarski sektor tako što su SAD srušile vekovnu tradiciju „Švajcarske bankarske anonimnosti“, ovo bi mogao biti pravi odgovor „neutralne“ Švajcarske koja bi se osvetila režima koji ju je koštao glavnog izvora priliva kapitala.
Webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
