Pred poslanicima Skupštine Srbije predlog je istorijskog zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Hilandara koji će se osigurati podršku u očuvanju manastira.
Zakon neće štititi samo Svetu srpsku carsku lavru, već i naše kulturno nasleđe na celoj teritoriji Svete Gore, kaže za Sputnjik direktor zadužbine Hilandara u Srbiji Milivoj Ranđić.
Država Srbija će po prvi put zakonski brinuti o očuvanju kulturno – istorijskog nasleđa manastira Hilandar, ali i onog koje nije materijalno.
Zakon o zaštiti kulturno istorijskog nasleđa Hilandara
Milivoja Ranđića zatekli smo upravo u Hilandaru gde su u toku dogovori oko plana obnove u sledećoj godini.
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Naš sagovornik ne krije zadovoljstvo zbog donošenja ovog Zakona, jer je, kako kaže, reč o stalnoj brizi za očuvanje nasleđa na Hilandaru. On objašnjava da je podrška zapravo usmerena prema ciljevima koji sami po sebi definišu značaj i važnost Hilandara.
„Usmerena je na očuvanje same ustanove, kao najstarije srpske ustanove, to podrazumeva brigu za njegov tekući život, ali iznad svega za zaštitu nepokretnog nasleđa, graditeljskog nasleđa, za zaštitu pokretnog nasleđa, a tu je i posebna podrška istraživačkim aktivnostima i prezentaciji nasleđa, blaga Hilandara, od njegove riznice, koja je svojevrsni muzej, do živog nasleđa manastira.
„Hilandar sabira, on nije jedan prost manastir, govorimo o nečemu što bi se kod nas u Srbiji definisalo kao prostorna kulturno – istorijska celina. Dakle, govorimo o interakciji više faktora, manastirskog bratstva, manastirskih zdanja, posebnog načina života koji se ovde gaji i onoga što je u okruženju manastira“, kaže Ranđić i podseća da na prostoru od Hilandara ka morskoj obali ima još nekoliko desetina spomenika kulture koji su deo njegovog nasleđa.
Srpsko nasleđe na Svetoj Gori
Kada mislimo na Hilandar, često kažemo Sveta Gora. Ranđić objašnjava da ta formulacija nije daleko od istine, jer srpsko kulturno nasleđe, ne u formalnom, već u smislu pripadnosti po poreklu, postoji izvan osnovne prostorne kulturno – istorijske celine manastira sa neposrednim okruženjem.
„Govorimo o isposnici Svetog Save u Kareji, o Molivoklisiji, jednoj prelepoj keliji sa divnim slikarstvom iz 14. veka. Govorimo o još nekoliko kelija, o tome da nam se rukopisno nasleđe nalazi i u drugim manastirima.
Brankovići su bili i ktitori manastira Svetog Pavla gde se do 19. veka nalazila i Saborna manastirska crkva koju je podigao despot Đurađ. Brankovići su i ktitori manastira Esfigmen. Naši vladari, posebno car Dušan, a pre svih Sveti Sava pomagali su i druge manastire, tu je i Radič Postupović koji je bio ktitor manastira Konstamonita“.
Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa predviđa i formiranje Komisije za manastir Hilandar, kao posebno radno telo. Slična komisija postoji i sada, sastavljena je od najvećih stručnjaka iz oblasti kulturnog nasleđa.
Od početka obnove ova komisija je definisala prioritete obnove, prema projektima raspoređivala novac, ali je i obavljala nadzor nad izvođenjem građevinskih i konzervatorskih radova i pratila da li su sredstva namenski trošena. Pred novom komisijom biće i novi izazovi.
„Sredstva za obnovu izgorelog dela su uglavnom obezbeđena, sada kada se radi nadalje, moraju da se određuju prioriteti. Njih će pre svega će na predlog manastira, ali i Zadužbine i ustanova zaštite, određivati komisija. Tu moramo da budemo realni, jedno je obezbediti sredstva, ali moramo da ispunimo i druge resurse, ljudske“, ističe Ranđić.
PRIBLIŽAVA SE OLUJA: Ruski ratni brod natovaren teškim teretom isporučio u Siriju nepoznato oružje
Istraživanje nepresušne riznice
Treća, jednako važna celina Zakona odnosi se na istraživačke delatnosti vezane za Svetu srpsku carsku lavru. Hilandar je nepresušna duhovna, ali i istorijska riznica iz koje su, upravo tokom obnove izbijali novi slojevi.
„Deo ljudi koji ovde borave da bi izvodili radove, obavlja i istraživanja. Svi graditeljski radovi koje smo obavili na rekonstrukciji, koje nam je, nažalost, omogućio požar, dali su nam novi uvid, ne samo u tehnike gradnje, već i u bolje razumevanje strukture kojom je manastir nastajao i na koji način se razvijao. To nam je dosta pomoglo i u razumevanju šire slike o manastiru Hilandaru“, kaže Ranđić.
Grčka je, iako je bila zaključana, omogućila pristup našim stručnim ekipama i radnicima, Ranđić se nada da će pandemija ipak stati, jer će to olakšati posao, a na redu je najveći izazov od velikog požara.
Obnova još dva konaka
„Na redu je obnova preostala dva konaka Dohije i Igumenarije, jedina dva konaka koji još nisu sređeni. Dohija bi do kraja godine trebalo da bude pod krovom, na njoj će biti posla i sledeće godine, kada konačno počinju i radovi na Igumenariji, konaku iz koga se 2004. godine proširio požar. Izazov, pre svega statički, biće dva paraklisa sa kupolom. Istovremeno radiće se i na problemu jugozapadnog bedemskog zida, čija je nestabilnost bila i osnovni uzrok požara, zbog pucanja kanala dimnjaka“.
Srbija je do sada za obnovu Hilandara dala 1,7 milijardi dinara, najviše u ovoj godini, 360 miliona dinara. Procena je da će obnova manastira u celosti biti završena do kraja 2023. godine.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Senka Miloš (sputnik)
