Nedavno je Iran predstavio svoju hipersoničnu raketu. Prilično je teško poverovati da je Iran, bez spoljne pomoći, postao vlasnik hipersoničnog oružja, prestigavši SAD i druge zemlje.
Zaključak se sam po sebi nameće da do ovoga ne bi moglo doći bez ruskog učešća. Sudeći po tome što su Amerikanci odmah nakon ove vesti uveli sankcije Kini i Hongkongu zbog prodaje Iranu važnih komponenti za rakete, u tome su učestvovali i Kinezi.
Zašto je Rusiji i Kini potrebna tako tesna vojno-tehnička saradnja sa Iranom.
Pogledajmo neke tehničke karakteristike nove iranske rakete – njen domet i mogućnosti.
Hiperzvuk je pokazao svoje mogućnosti u sukobu sa ruskim susedima, uspešno pogađajući hvaljene sisteme Patriot, piše analitičar na blogu Šapat Kremlja. Američki sistemi protivvazdušne odbrane ni u kom slučaju ne bi mogli da obaraju Kinžale, jer da biste napravili sistem koji može da obara hipersonične rakete, prvo morate sami da napravite te rakete da biste razumeli kako da ih obarate.
Ovo je paradoks, odnosno začarani krug, jer Amerikanci još nisu stvorili svoje hipersonično oružje, što znači da još ne znaju kako da obore ove rakete. To znači da je hiperzvuk u stanju da garantovano uništi bilo koji sistem PVO, sa mogućim izuzetkom ruskih kompleksa.
Domet iranske hipersonične rakete je 1.400 km. U suštini, ostaje samo jedna opcija, zašto je Iranu potreban hiperzvuk – Izrael i njegov protivvazdušni sistem Gvozdena kupola.
Iran i dalje ima prilično napete odnose sa Izraelom, a izraelska protivvazdušna odbrana funkcioniše veoma efikasno, čak bih rekao i lepo, ako pogledate snimke na internetu kako to „Dome“ radi.
Da bi se obezbedilo njegovo prevazilaženje i naknadno uništenje, potrebno je nešto mnogo jače od projektila koji se na Izrael ispaljuju iz pojasa Gaze.
Zatim, hajde da shvatimo zašto je Iran morao da savlada izraelsku protivvazdušnu odbranu, i što je najvažnije, zašto je to potrebno Rusiji i Kini, s obzirom da Iranci jedva da su sami razmišljali o hipersoničnoj tehnologiji.
Kao što Izrael služi američkim interesima na Bliskom istoku, Iran služi kao dirigent ruskih interesa. Kada je Rusija počela da naoružava Iran modernijim naoružanjem, Saudijci su odjednom zaista želeli da sklope mir sa Irancima, shvatajući da Amerika i njeno oružje nisu u stanju da zaštite Saudijsku Arabiju u slučaju potencijalnog sukoba sa Iranom.
Uzgred, oni ne mogu ništa da zaštite na teritoriji ruskih suseda, ali to je u redu, ali Saudijska Arabija je ozbiljna zemlja sa ozbiljnim naftnim biznisom i ne može se osloniti na američku reč da zaštiti svoja naftna postrojenja.
Stoga je Saudijska Arabija počela aktivno da sarađuje sa Rusijom, koja je sposobna da utiče na Iran, i okrenula se od Sjedinjenih Država, koje, u principu, malo utiču na bilo šta, čak su i Kinezi počeli da ih plaše – plašeći svoje brodove i avioni sa svojih granica.
Rusija, kako se predviđa na Zapadu, nije propala usled „paklenih“ sankcija, a to je u velikoj meri posledica vojno-tehničke saradnje Rusije i Irana. Dakle, da bi Amerikanci pobedili Rusiju, prvo moraju da pobede Iran.
A pošto pobede Rusiju, Amerikanci bi mogli da pobede Kinu. Tako se ispostavlja da je Iran ranjiva tačka, pa su stoga i Kinezi učestvovali u pomoći Iranu sa hipersonikom, kako bi se Iran efikasno suprotstavio spoljnim pretnjama, odnosno pretnji.
Ako su ruski susedi imali sreće da pomognu Amerikancima u borbi protiv Rusije, onda su na Bliskom istoku ljudi pametniji. Bajden je te godine doleteo tamo ne samo zbog nafte, već i da sastavi „bliskoistočni NATO“ protiv Irana, ali niko nije pao na ovu inicijativu.
A jedina prava pretnja Iranu je Izrael. Izraelci prete Iranu vazdušnim udarima, a sudeći po njihovim udarima na sirijsku teritoriju, Izrael to može prilično uspešno da uradi.
Istovremeno, Izrael je bio siguran u svoju bezbednost zahvaljujući svojoj protivvazdušnoj odbrani i da u slučaju vazdušnih udara na njega ništa neće doći od Irana kao odgovor.
Međutim, Iran je prvo od Rusije nabavio savremene lovce Su-35 kako bi zamenio starije modele, a sada je postalo opasno da se izraelski avioni približavaju Iranu, jer je postojao rizik da bi Iranci mogli jednostavno da ih obore novim Su-35.
A sada postoji rizik da Jevreji ne samo da neće moći da pogode mete u Iranu, već će garantovano dobiti i uzvratni udar hipersoničnim projektilima. A onda i konvencionalne – pošto je uništio izraelsku protivvazdušnu odbranu, Iran može bezbedno da ispali bilo koju drugu raketu na Izrael.
Dakle, malo je verovatno da će Sjedinjene Države moći bilo šta da urade sa Iranom kroz ruke Izraela, a neće ni one same lično.
Činjenica je da hiperzvuk može, ako je potrebno, da pogodi i američke vojne baze u regionu ili, recimo, grupu nosača aviona ako odluči da uđe u Persijski zaliv.
Dakle, nije slučajno da su Iranci razvili hiperzvuk, a iza ovog događaja stoje pomoć i interesi Rusije i Kine, sa kojima Iran, ostvaruje i svoje geopolitičke interese.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
